„Dobošarski dnevnik“ Ratka Dangubića u izdanju Arhipelaga: Melanholični roman o detinjstvu i istorija koja se ne smiruje

Roman Ratka Dangubića „Dobošarski dnevnik“, objavljen je ovih dana u izdanju Arhipelaga, u proznoj ediciji Zlatno runo.

Melanholična priča o detinjstvu i odrastanju u bačkom mestu Gajdobra vodi čitaoce u pedesete i početak šezdesetih godina XX veka, na mesto koje je poprište istorije koja se ne smiruje, već teče pred radoznalim i nesmirenim očima dečaka.

Dok u burnim istorijskim vremenima na kraju Drugog svetskog rata odlaze Nemci, a dolaze hercegovački kolonisti, ulicama odjekuju udarci doboša i uzvici dobošara kojima se objavljuju naredbe i uputstva, zahtevi i očekivanja, obaveštenja i nalozi novih vlasti.

Donoseći autentične objave iz dobošarskog dnevnika jednog vremena, Dangubić je ispisao priču o istoriji koja se neprestano preobražava između lične perspektive dečaka koji odrasta i perspektive čoveka koji se, nakon svega doživljenog u vlastitom iskustvu i zapamćenom iz priča drugih, seća svog detinjstva.

Na taj način, u stalnom smenjivanju i prožimanju sećanja i dokumenata, istorije i svakodnevice, dečačkog otkrića sveta i zrelosti iskustva, u romanu „Dobošarski dnevnik“ oblikuje se nesvakidašnja priča o tome kako su pedesetih i šezdesetih godina izgledale „društvene mreže“ u jednom mestu u unutrašnjosti, razapetom između sveže istorije i stalno obećavane i odlagane budućnosti.

„Dobošarski dnevnik“ tako postaje hronika jednog vremena i istorija jednog sećanja.

Pripovedač, romansijer i aforističar Ratko Dangubić (1946), pored nekoliko knjiga priča i knjiga aforizama, objavio je i devet romana, od kojih su najpoznatiji: „Nemački u sto lekcija“, „Moving Day. Ostrvo od pepela“, „Kafe Kengur“, „Švapski notes“, „Štuka u novinama“ i „Portret Mao Cedunga“.