Treće festivalske večeri na Nišvilu – engleski bluz i balkanski džez. Mango Džeri – sećate se „In the summertime“, koja je prodata u više od 30 miliona primeraka, zbog čega je ovaj bend proglašavan i najuspešnijim britanskim bendom posle neprikosnovenih Bitlsa, sviraće, ovoga puta, uglavnom bluz. Boje Balkana braniće, pak, Miško Plavi Trio& Lena Kovačević.
Nema mesta sumnji da će Miško Plavi, multiinstrumentalista koji poslednjih godina gradi svetsku karijeru kao harmonikaš, Vasil Hadžimanov, jedan od najinventivnijih i najaktivnijih džez i fjužn muzičara na Balkanu, bubnjar Srđan Dunkić Johnny, kao i sve uspešnija muzičarka i pevačica Lena Kovačević, koja je pažnju domaće javnosti skrenula albumom „Dobar dan za pevanje“, inspirisan džezom i muzikom Balkana, izazvati ozbiljno interesovanje publike.
Slično je bilo i sinoć kada su pored ostalih posebnu pažnju publike zavredili Lary Vučković i Džeki Rajan. Ne čudi, naravno – Larry je uspešni američki pijanista i uz Duška Gojkovića sigurno najpoznatiji džez muzičar sa ex-yu prostora, a Džeki poslednjih godina uživa status jedne od najboljih džez pevačica današnjice, kako među kritičarima, tako i kod publike. A šta reći o sinoćnom nastupu gitariste i kompozitora Stenli Džordana, a da se to već nije čulo. Legenda kaže da ga je u prvoj polovini osamdesetih kao „čarobnjaka pločnika“, koji je svirao na ulicama Njujorka, najpre primetio Frank Zappa, a potom i kompletan muzički krem SAD. Doista, svojom „klavirskom“ tehnikom sviranja gitare, sa obe ruke na vratu instrumenta, i uz korišćenje svih deset prstiju, ovaj obrazovani muzičar sredinom osamdesetih napravio je revoluciju u sviranju gitare. Publika širom sveta hrlila je da izbliza vidi „kako on to radi“ – često i na dve gitare, ili na gitari i klaviru istovremeno. Pohrlila je i niška, koju su muzičari na Nišvilu umeli da nazovu i „najboljom koju su ikada videli“.
Bila je „najbolja“ i preksinoć, kada su nastupili Čiko Frimen i Milčo Levijev i magovi dub produkcije, Slaj i Robi sa odličnim Džunior Ridom. Najpre je pažljivo slušala džez vratolomije Čika Frimena, jednog od najistaknutijih savremenih džez saksofonista i Levijeva, jedinog dobitnika džez Gremi nagrade sa prostora istočne Evrope i sigurno najpoznatijeg disidenta među džez muzičarima, koji je u rodnu Bugarsku mogao da se vrati i nastupa tek posle 80-ih. A potom se Tvrđava „dopunila“, a nekoliko hiljada ljudi je do ranih jutarnjih časova neumorno igralo uz rege muziku, „miksovanu“ sa džezom i drugim muzičkim pravcima. A zašto da ne? Slaj Danbar je to objasnio rečima: „Rege je imao puno promena od svog nastanka – od ska muzike preko rokstedi muzike od danas. Samo nebo je granica za rege muziku. Ona je u usponu i nastaviće da se širi“.
Slaju i Robiju preksinoć je uručena ovogodišnja nagrada „Šaban Bajramović“, za fuziju džeza sa ostalim muzičkim pravcima. Uručila su im je braća Trenkić, nepoznata široj javnosti, koja su privilegiju zaslužila jer su „najveći fanovi“ ovog benda. Nagradu Nišvila za životno delo iste večeri dobio je Miša Blam, respektabilni muzičar, kompozitor, aranžer, menadžer, džez publicista, pedagog i slobodni umetnik koji već više decenija nastupa i snima sa brojnim svetskim velikanima, a sam je jedini kontrabasista na Balkanu koji je izdao tri albuma. „Prvom i jedinom u mnogo čemu“ nagradu je uručio Ivan Blagojević, direktor Nišvila, festivala za koji je Blam, po sopstvenom priznanju – „vezan pupčanom vrpcom“.
Atrakcija
Nišku publiku posebno je razveselio nastup britanskog benda Džajv Ejsis, jednog od vodećih svetskih bendova džajv-sving orijentacije, „rukavca“ svinga koji je krenuo ka ritmu i blizu i rokenrolu. Šestočlani bend je svirao i igrao za šezdesetoricu, a Tvrđava je bila punija nego ikad. Atrakcija ovogodišnjeg Nišvila bio je i jedanaestočlani švajcarski Traktorkestar, koji je nastupio preksinoć, ali je posebnu pažnju Nišlija izazvao prejkuče pre podne, kada je protutnjao širim centrom garda na starom traktoru, izvodeći svoj repertoar – tradicionalne srpske pesme i originalne kompozicije sa balkanskim prizvukom. Niko iz švajcarskog benda nema bilo kakve bliže veze sa Srbijom, ali je bend nastao i svira balkansku muziku nakon što se njegov frontmen Baltazar Strejt vratio sa festivala u Guči, gde se „zaljubio u trubu“. Nakon Nišvila Traktorkestar je, naravno, otišao na Guču.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
