Dobri duh Balkana, koji je čitav svoj vek hodao uspravno, čista obraza

Mnogi od njih su jedva skupili snage da o njemu govore. Vlatko Stefanovski, frontmen grupe Leb i sol, kaže da je Đuričić za njega bio pre svega prijatelj koji mu se našao u najtežim životnim bitkama i da zbog toga na njega gleda kao na svog anđela čuvara.

– Po čemu ću ga pamtiti? Pamtiću ga što je u mojim teškim životnim situacijama uvek bio pored mene kao anđeo čuvar. Kada mi se bend raspadao, došao je i preuzeo mesto bubnjara, a to je bilo davne 1981. godine. Postao je član Leb i sol i nastavili smo da sviramo i putujemo. Tih godina sam izgubio i roditelje. Izgubio sam majku. Izgubio sam oca. Bio je tu pored mene. Kad nije bilo svirki sredinom osamdesetih, kad nije bilo honorara i posla, živeli smo zajedno kod mene. Jeli smo samo jaja i viršle, a Dragoljub se šalio da moramo podići spomenik tom obroku. Kada mi se desio incident na koncertu Zdravka Čolića pre šest godina kada sam na probi pao sa scene u beogradskoj „Areni“ i kada čudom nisam polomio ništa, ali sam se ozbiljno ugruvao, on je bio sa mnom tri i po sata na intenzivnoj nezi u Urgentnom centru – ispričao je za Danas Stefanovski. On dodaje da je Dragoljub Đuričić bio čovek neverovatne energije i ogromnog duha. – Bio je srdačan i nasmejan prema svima. Uvek raspoložen da pomogne, uvek raspoložen za razgovor, uvek raspoložen za zezanje. Ništa mu nije bilo teško i zato ću ga pamtiti kao dobrog duha Balkana. Njegov karakter sam uporedio sa partizanima koji su se vraćali po ranjenike u filmu „Bitka na Neretvi“. Ako smem da upoređujem, jedan od tih partizana je bio Dragoljub. On je takav lik, koji vas ne ostavlja na cedilu, čovek koji te ne prodaje – zaključuje Vlatko Stefanovski.

Za muzičara Nikolu Čuturila Dragoljub Đuričić je čovek koji je širio oko sebe pozitivnu energiju i ikona protesta.

– Pamtiću Dragoljuba po osmehu i dobrim vibracijama koje je neprekidno širio oko sebe. Bio je svestran i kreativan pa je njegova aranžmanska intervencija i odsviran bubanj u pesmi „Kišobran“ i dan-danas bubnjarski „domaći zadatak“. Pamtiću njegovo poverenje kada mi se otvarao jer bili smo bliski. Osim nemerljivog muzičkog doprinosa i impozantne biografije uvek je imao stav i svetonazor koji nije sakrivao. Otuda i njegov aktivizam i status ikone protesta devedesetih. Čitav svoj vek hodao je uspravno, čista obraza i nikad nije tražio bilo šta za sebe. Zato se i ne opraštam od njega, jer biće sa mnom zauvek – poručuje Nikola Čuturilo.

Bubnjar Ivan Fece Firči kaže za Danas da je celu noć plakao i da mu je i dalje teško da poveruje da je Dragoljub preminuo.

– Šokirala me je ta vest jer smo pre neki dan čuli da mu je navodno bolje. Bio sam toliko srećan zbog toga, pa je valjda i prirodno što me je ta strašna vest o smrti presekla, i ostavila me u šoku. Kada mislim o njemu, prvo što mi padne na pamet je njegov široki osmeh kojim je plenio. To će mi najviše faliti – kaže Firči za Danas dodajući da će mu biti teško i zato što neće više imati koga da zafrkava jer mu je to bila jedna od omiljenih stvari pri njihovim susretima.

– Zafrkavao sam ga na sve moguće bubnjarske fazone koji nimalo ne štede. Ne volim kategoriju ponosa ali ova priča ima veze sa tim. Dragoljub je bio stariji od mene devet godina i 1987. kada je ta razlika naravno bila značajnija, ja sam došao na ideju da sviramo on i ja na dva bubnja. Često smo se sastajali u „Cvetiću“ i ja mu to tu i predložim a on meni: „Ma jesi lud, ko će to hteti da vidi i čuje. Samo bubnjari? Ma, ti si lud.“ Sećam se da je čak bio ljut pa sam ga kudio – priseća se Firči dodajući da je trebalo nekoliko puta nagovarati Dragoljuba dok konačno nije kliknuo i prihvatio njegov predlog. – Onda smo obišli sve medije i najavili da ćemo u Studentskom kulturnom centru u Velikoj sali održati „Koncert za dva bubnja“. Sećam se da je došla cela ekipa iz Ekatarine Velike, da je bila puna sala. Bilo je fantastično i nikada neću to zaboraviti. Sve što je on radio je bilo prožeto tolikom energijom koja uopšte nije jenjavala u odnosu na godine koje su dolazile. Gledao sam ga svaki put iz prikrajka na „Danima bubnjara“ u Ateljeu 212 – čoveka u tim godinama, a kao da je tinejdžer. Umeo je da okupi ljude tako da niko nije razmišljao o muzičarskoj sujeti, o tome ko je brži, ko je bolji, ko je lepši. Svi bi se sveli na jedno veliko zajedničko biće. Znam zasigurno da su mu svi bubnjari duboko zahvalni za to. Jer umeo je da nas stavi na gomilu i da nas sa svojim ritmovima poveže da svi idemo po njegovom tempu – zaključuje Ivan Fece Firči.

Vera Jovanović, koordinatorka programa Prognane a slobodne Nušićijade, kaže za Danas da će Dragoljuba pamtiti najviše po dobroti, vedrini i tačnom nadimku za njega koja je smislila njena ćerka „šefu svih bubnjara“.

– Dragoljuba ću pamtiti po energiji, vedrini i dobroti. Pamtiću ga kao istinskog borca za slobodu koji je u svakom vremenu birao težu stranu, ali onu stranu na kojoj se čuvaju obraz, ili integritet, kako vam je draže. Dragoljub je bio „šef svih bubnjara“, kako ga je moja ćerka zvala, koji je čvrsto stajao na zemlji, stajao uz svaku malu zajednicu koja se borila za istinu i pravdu, i svojim autom vozio svoje ljude i svoje doboše iako je bio jedan od najboljih bubnjara na svetu i bio simbol najvećih promena koje su se u poslednjem veku desile u Srbiji.

Nije lako prihvatiti da čovek takve snage i takve volje može da ode, a moju ličnu tugu na momente ublaži neverica da je šef svih bubnjara zaista otišao. Mi iz Nušićijade ćemo mu biti večito zahvalni za prijateljstvo i ljubav, i čuvati uspomenu na njegov nasmejani lik i veliko delo – istakla je Vera Jovanović.

Osnivač Novog Optimizma Branislav Guta Grubački kaže za Danas da je Dragoljub Đuričić bio pre svega veliki čovek.

– Dragoljub je bio Veliki Čovek i moj veliki prijatelj, nezaobilazan u mnogim zajedničkim događajima… Mnogo je toga što nas je spajalo u drugoj polovini moga života… On je u mom svetu i svirao, i izlagao svoje slike, i govorio na tribinama… Bio je poseban gost na rođendanima Zelenog zvona, glavni performer i humanistički motivator, i, naravno, vođa Protesta… U toj veličanstvenoj dvehiljaditoj tri puta je u Zrenjaninu imao nezaboravnu ulogu: aprila meseca je sa bubnjarima najavio promene, 3. oktobra, dva dana pre vodio je 10.000 ljudi kroz Grad, i uveo sve nas, oslobođene diktature iz devedesetih, na zrenjaninskom Trgu, za Novu godinu, u novi milenijum… Ugravirao se u večno sećanje moje i mojih Zrenjaninaca – poručio je Branislav Guta Grubački.