Gde su naši prostori za rad? pitaju umetnici izbačeni iz zgrade BIGZ-a, pa malo kasnije i iz Jugošpeda i pozivaju sve da dođu danas u 18 sati na Cvetni trg i pokušaju da pronađu sistemsko rešenje za ovaj problem.
Protest se dešava u sklopu 60. Oktobarskog salona i u okviru izložbe četvoro umetnika, koji su se nedavno, sa još pedesetak svojih kolega praktično našli na ulici.
Nemanja Nikolić, jedan je od njih čiji ste rad „Dobro došli, ovo je nigde“, možda već primetili ako ste prolazili Cvetnim trgom na kome su postavljena vrata sa porukama „I, šta sad?“; „Koliko treba da nas bude?“; „Na kraju, ovo nije važno“ …
Ta vrata, Nemanja je poneo iz zgrade Jugošpeda.
– U suštini već 2021 godine, veliki broj umetnika i muzičara koji je bio u BIGZ-u se prebacio u zgradu Jugošpeda. Od tada je ovo mesto postalo stecište umetnika, pojavio se još veći broj njih nego što je bio u BIGZ-u, pogotovo vizuelnih, više od 50 je bilo tu konstantno i koristilo taj prostor, plus isto toliko muzičara – kaže Nemanja Nikolić za Danas, dodajući da su ove godine, kada je jubilej ovog zdanja, podignutog 1924. godine bili prinuđeni da iz njega izađu.
– Ono što je specifično za ovu zgradu je da nismo imali nikakvu formu ugovora, za razliku od BIGZ-a. Mi smo ovde bili nezvanično, međutim ono što u suštini tražimo je da se sistemski reši pitanje prostora za rad umetnika koji će biti dodeljivani transparentnim sistemom. Da to ne bude nešto što je samo za određenu grupu ljudi, ovako ili onako podobnih, nego da to bude javni konkurs, da postoji komisija koja dodeljuje te prostore – ističe Nemanja Nikolić.
On podseća da su umetnici tokom devedesetih ostali bez ogromnog broja ateljea koji su počeli da se grade pedesetih godina prošlog veka.
– Danas država nema nikakvu politiku po tom pitanju i umetnici su prinuđeni da traže prostore za rad, kao i bilo ko drugi. Da li vam treba prostor za butik, kancelariju ili atelje, cena je manje više ista. Ako neko tako želi, to je legitimna logika takve državne politike, ali ako nam je državna politika, a tako bi trebalo da bude da imamo umetnike koji će u decenijama koje dolaze predstavljati kulturu ove zemlje u svetskim muzejima, onda je pitanje možemo li tako nešto da postignemo. Potrebna je neka vrsta stimulacije – ističe Nemanja.
Kaže da je svoj rad napravio specijalno za ovogodišni „Oktobarac“, a sa njim su svoje radove izložile i Nina Ivanović, Lidija Delić i Marija Šević.
– Prethodna dva meseca, kako su se ljudi iseljavali iz prostora i ostavljali te prazne prostorije, ja sam počeo da sakupljam vrata od bivših, slikarskih, vajarskih i novomedijskih ateljea, i paralelno sa tim kako su izlazili muzičari, vrata sa muzičkih studija. Ta kolekcija sada broji 20 vrata. Na deset njih sam intervenisao, napisao rečenicu ili pitanje koji bi trebalo da na neki način komunicira sa posmatračem, a drugu polovinu vrata sam ostavio u potpuno originalnom stanju. Devetnaest vrata su na Cvetnom trgu, a jedna u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Na njima piše: „Dobro došli, ovo je nigde“ ispričao je Nemanja Nikolić za Danas.
Ako dođete na protest na Cvetnom trgu videćete još zanimljivih umetničkih opservacija, kao recimo rad Marije Šević u vidu neonskog natpisa na „kiosku“ – „Kultura – non stop; Lidije Delić, koja tautološki beleži postavljanje prvog kamena što bi mogao biti znak nade u pronalaženju rešenja kroz simbolično udruženo delovanje na izgradnji nečeg novog, dok Nina Ivanović kroz video rad „Ovo (ni)e naš prostor“ dokumentuje poslednju fazu iseljenja kroz prizore napuštene zgrade koja čeka nove korisnike (navodno Muzja Nikole Tesle).
A pogledajte malo bolje i bilborde, ima i onih na kojima nisu samo reklame.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.