Doći će pravi trenutak kada ćemo Almodovar i ja sarađivati

Ciklus je posvećen španskoj filmskoj i muzičkoj zvezdi Ani Belen, kojoj je priznanje za životno delo Španska akademija za film dodelila početkom ove godine. Selekcija je počela adaptacijom Lorkine drame „Dom Bernarda Albe“ u kome Belen igra glavnu ulogu, a publika će narednih dana moći da pogleda i ostvarenja: „Patnja“, „Peticija“, „Demoni u bašti“ i „Ljubav ozbiljno šteti zdravlju“. Slavna glumica biće i gošća festivala Španski metar, a njoj će u sredu, 24. maja, biti uručen i Zlatni pečat, najvažnije priznanje koje dodeljuje Jugoslovenska kinoteka.

Ana Belen, rođena 1951. godine u Madridu kao Marija del Pilar Kuesta Akosta, karijeru je započela kao trinaestogodišnjakinja u filmu „Zampo y yo“. Iako ovo ostvarenje nakon premijere nije doživelo uspeh, tokom kasnijih godina zahvaljujući televizijskom životu postalo je jedno od kultnih ostvarenja španske kinematografije, a glumica je uzela ime junakinje koju je igrala. Kao Ana Belen godinama je gradila uspešnu filmsku, pozorišnu ali i muzičku karijeru.

– I muzika i film, kao i pozorište, u suštini predstavljaju potrebu da se izrazite i uspostavite razgovor sa publikom – kaže u razgovoru za Danas Ana Belen, objašnjavajući šta za nju znače ove tri umetnosti.

U Beograd ona pre svega dolazi kao filmska glumica. Iako je imala uspešnu karijeru za koju je nedavno i nagrađena takozvanim počasnim španskim Oskarom, poslednjih 12 godina nije je bilo na velikom platnu. Sve do filma „Kraljica Španije“ Fernanda Truebe, koji je kod nas prikazan na ovogodišnjem Festu.

– Nije bilo dovoljno zanimljivih ponuda za mene. Zato sam se posvetila pozorištu i muzici – odgovara Ana Belen na pitanje kako je došlo do toga da je toliko dugo ne bude na filmu.

Jedan od razloga za to je i činjenica da se glumicama kada pređu 40. godinu nudi sve manje uloga.

– Glumice u Španiji imaju isti problem kao i glumice u ostatku sveta. Sa četrdesetim jednostavno postaje teško da pronađete zanimljive junakinje. Jedan od načina da nastavite da radite jeste da se posvetite pozorištu – objašnjava Belen.

Ona je zahvaljujući teatru nastavila da se bavi glumom, i to igrajući velike dramske uloge – Medeju, Elektru, Fedru…

– Pozorište mi, baš u tom smislu, i dalje nudi višedimenzionalne junakinje – kaže Belen zašto je pozorište bolje od filma.

Slaže se da bi situacija za glumice bila daleko bolja kada bi i iza kamera bilo više žena. Ona sama jednom prilikom se okušala u režiji, i to sa filmom „Como ser mujer y no morir en el intento“, koji je bio najgledaniji naslov u španskim bioskopima te godine.

– Naravno da nam znače ženski autori. Fale nam žene u celom kinematografskom svetu. Ja se nisam vratila rediteljskom poslu jer mi je poziv glumice oduzeo sve vreme koje sam imala na raspolaganju – precizira Belen.

Na pitanje kakav je, inače, kao glumica, imala odnos sa rediteljima, odgovara da prema njima gaji duboko poverenje.

– Oduvek sam imala veoma dobro odnose sa rediteljima, jer ja kao glumica znam da oni imaju poslednju reč i prema njima gajim duboko poverenje. Mogu da izdvojim rad sa Mariom Kamuso na filmu „Dom Bernarda Albe“, sa Manuelom Gomesom Pereirom na ostvarenju „LJubav može ozbiljno da ugrozi zdravlje“ i sa Visenteom Arandom na filmu „Turska strast“ – dodaje Belen.

Najslavniji španski reditelj Pedro Almodovar više puta joj je nudio uloge u svojim filmovima. Ipak, saradnja se nikada nije dogodila.

– Sigurna sam da će doći pravi trenutak kada ćemo Almodovar i ja sarađivati – zaključuje glumica.

Jubilarni festival

Jubilarni, deseti Španski metar, biće održan do 1. juna u Beogradu. Nakon programa „Počasne Goja nagrade“, u Kulturnom centru Beograda 26. maja počinje glavna selekcija „Savremeni film“ sa 12 novih uzbudljivih i provokativnih filmskih priča iz Španije i Latinske Amerike, među kojima je i film „Bar“ slavnog reditelja Aleksa de la Iglesije. Takođe, od 25. do 28. maja, u bioskopu u Žitomlinu u okviru Mikser festivala, biće prikazani posebno odabrani dokumentarni filmovi u okviru ciklusa „Imaginarna geografija“, koji se bavi migracijama i sudbinama migranata, kako kroz prošlost, tako i poslednjih godina. Ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci su 200 dinara, u Kulturnom centru Beograda 250, dok je ciklus u okviru Mikser festivala besplatan. Nakon Beograda, program „Savremeni film“ moći će da pogleda i publika u Novom Sadu.

Lorka

Pred beogradskom publikom sinoć je bio film „Dom Bernarda Albe“ nastao po drami Frederika Garsija Lorke. Ana Belen je ovom slavnom španskom pesniku i piscu posvetila i dvostruki album „Lorquiana“, koji je objavljen na stogodišnjicu od njegovog rođenja.

„Želja da uradim nešto u Lorkinu čast proistekla je iz mog divljenja prema ovom pesniku i piscu, ali i zbog toga što sam imala priliku da igram u njegovim delima, kako na pozorišnim daskama, tako i na velikom platnu“, kaže glumica i pevačica.