Dodatna šansa za efikasno staranje o ugroženoj baštini na KiM

„Ponovni izbor Srbije je višestruko značajan i potvrda je njene ojačane pozicije u Unesku tokom poslednjih nekoliko godina, ali i u međunarodnoj zajednici uopšte. Srbija je izabrana u članstvo Izvršnog saveta 2015. na istom zasedanju Generalne konferencije kad je sprečen prijem ‘Kosova’ u ovu specijalizovanu agenciju UN, uprkos tadašnjoj oštroj polarizaciji u vezi sa ovim osetljivim političkim pitanjem. Reizbor, koji je uvek teže ostvariti od prvog izbora, dokaz je kvalitetnog, odgovornog i konstruktivnog postavljanja naše države tokom četvorogodišnjeg trajanja mandata“, ističe Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Unesku, povodom vesti da je Srbija na 40. zasedanju Generalne skupštine ponovo izbrana za članicu Izvršnog saveta organizacije UN za nauku, obrazovanje i kulturu u četvorogodišnjem mandatu.

Tanasković naglašava da je „Srbija jedina država sa prostora bivše Jugoslavije koja je zadržala zasebnu delegaciju pri Unesku, što se pokazalo kao ispravna odluka“.

– Kao već iskusna članica Izvršnog saveta, Srbija će u svakom pogledu biti u prilici da se tokom naredne četiri godine dodatno afirmiše u ovoj međunarodnoj organizaciji, a svakako i da se efikasno stara o svom kulturnom nasleđu, čiji je jedan dragocen i univerzalno vredan deo na KiM konstantno ugrožen. Nedavna poseta generalne direktorke Uneska Beogradu, neposredno pred zasedanje Generalne konferencije, govor predsednika Vučića na konferenciji, izvanredan odjek nastupa Emira Kusturice i drugih umetnika u sedištu Uneska, odlična brošura kojom se Srbija predstavila kao kandidat i dobro osmišljeni planski rad na obrazlaganju kandidature, sve su to pokazatelji da je Srbija veoma ozbiljno shvatila svoju ulogu u Unesku, ali i da se u Unesku Srbija ozbiljno shvata – napominje ambasador Tanasković.

On objašnjava da se Izvršni savet može smatrati vladom Uneska – operativnim i izvršnim organom Generalne konferencije. Prema njegovim rečima, Izvršni savet čini 58 država članica, a sastaje se po pravilu dva puta godišnje.

– Mandat članica traje četiri godine, a izbori su vremenski tako planirani da se na svakom zasedanju Generalne konferencije – svake dve godine, bira određeni broj novih članica, umesto država kojima je istekao mandat, čime se obezbeđuju osvežavanje sastava, ali i kontinuitet u radu Izvršnog saveta. Države članice su svrstane u šest elektoralnih grupa, od kojih svakoj pripada određeni broj mesta u Izvršnom savetu. Srbija se nalazi u drugoj elektoralnoj grupi.

Ove godine su iz naše grupe u Izvršni savet izabrane četiri države: Mađarska, Poljska, Ruska Federacija i Srbija. Srbija je, kao i RF, obnovila članstvo. Srbija i Mađarska dobile su po 155, a RF i Poljska po 152 glasa. Mađarska se posle deset godina vratila u članstvo Saveta. Načelno nema ograničenja u pogledu broja uzastopnih reizbora, iako je bilo ideja da bi takav mehanizam trebalo uspostaviti. Smatra se korektnim da se prilika za članstvo u Savetu pruži što većem broju država članica – napominje ambasador Darko Tanasković.

Na 40. Generalnoj konferenciji, koja se Parizu održava od 12. do 27. novembra, učestvuju predstavnici 193 države članice Uneska. Najavljenim programom rada Generalne konferencije, osim izbora upravljačkih tela Uneska najavljene su izmene u Statutu, kao i usvajanje smernica za rad organizacije tokom 2020. i 2021. godine.

Na svetskim listama

Srbija na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine ima pet upisanih lokaliteta: Stari Ras i Sopoćane (1979), manastir Studenicu (1986), Gamzigrad-Romulijanu (2007), „Srednjovekovne nadgrobne spomenike stećke“, koji su 2016. uneti zajedno sa BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom. Od 2006. na ovoj listi su i Srednjovekovni spomenici na Kosovu – manastiri Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice LJeviške koji su i na Listi ugrožene svetske kulturne baštine. Na Listi nematerijalnog nasleđa su „Slava“ (2014), „Kolo“ (2017) i „Pevanje uz gusle“ (2018), a u Registar „Pamćenje sveta“ upisani su: Arhiv Nikole Tesle (2004), Miroslavljevo jevanđelje (2005) i Telegram – ultimatum kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914, što je bio i početak Prvog svetskog rata (2015). Biorezervati „Golija-Studenica“ (2002) i „Bačko Podunavlje“ (2017) nalaze se na Uneskovoj listu rezervata biosfere, a Srbija je podnela nominaciju i za upis geoparka Đerdap u registar Uneskovih globalnih geoparkova. Krajem oktobra ove godina Vranje se našlo na Uneskovoj listi kreativnih gradova u oblasti muzike.