Igrana serija o Nemanjićima prvi put donosi televizijsku obradu srpskog srednjeg veka. Stoleća koja nas razdvajaju od vremena kada je utemeljena Srbija na svom vekovnom prostoru, ne samo da nisu umanjila značaj tog čina, već su u savremenim tumačenjima dobila adekvatni vid.
Naš kreativni odgovor se uklapa u trendove savremene televizije, pri čemu će „Nemanjići“ imati svoju specifičnu aromu. Priča o srpskoj srednjovekovnoj državi ima političku dimenziju, ličnu dramu, bratoubilački rat, neverstvo, romansu i legendu – sve ono zbog čega će različite generacije gledalaca pratiti ovaj serijal – kaže za Danas glavni urednik kulturno-umetničkog i dokumentarnog programa RTS Nebojša Bradić povodom završetka snimanja prve sezone TV serije „Nemanjići – Rađanje kraljevine“.
Poslednji kadar snimljen je 10. avgusta, a već tokom iduće nedelje ova serija biće predstavljena na Sarajevo film festivalu. Na prvom srpskom srednjovekovnom TV tematu, koji prema tekstu Gorana Mihića režira Marko Marinković, angažovana su 222 glumca i više od 2.000 statista. Snimano je na 80 lokacija. Glavne junake prve sezone koja ima 12 epizoda – velikog župana Stefana Nemanju i njegove sinove kralja Stefana Prvovenčanog i Svetog Savu tumače Mladen Nelević, Vojin Ćetković i Dragan Mićanović. Početak TV života prvog srpskog serijala sa srednjovekovnom tematikom najavljen je za kraj 2017, kad se obeležava i osam vekova krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog.
* Pratili ste gotovo celo snimanje, koje je počelo 15. marta u okolini manastira Studenice, zadužbine rodonačelnika dinastije Nemanjić velikog župana Stefana Nemanje i na Kopaoniku. Šta Vam je najjači utisak sad kad je priveden kraju ovaj deo posla?
– Najjači utisak je broj snimajućih dana – 100. U industriji se dnevno snima u proseku do pet strana scenarija „kostimirane“ drame. Zahvaljujući uvremenjenoj pripremi, dobroj glumačkoj podeli i neverovatno brzoj i spremnoj „posadi“, snimano je šest i po stranica scenarija dnevno. To je prestavljalo veliku uštedu i dalo je planirani obim snimljenog materijala. U tom smislu, značajno su pomerene granice rada na igranom serijskom programu. Glumcima je posebno bio upečatljiv dan snimanja u manastiru Studenica, gde je snimana scena mirenja braće Stefana i Vukana nad moštima njihovog oca. Tog dana je iguman manastira omogućio ekipi serije da vidi mošti svetog Simeona koje se čuvaju u manastiru.
* Istoričari smatraju da je kod nas odnos prema srednjovekovnoj tradiciji prilično mistifikovan, a neretko i pogrešan. Kako su u „Nemanjićima“ izbegnute „opasnosti“ od negativnih stereotipa do razmetljivog preterivanja i koliko je bilo teško rekonstruisati život u srednjovekovnoj Srbiji?
– Možda je najbolji odgovor dao dr Marko Popović, stručni konsultant serije, kada je tokom snimanja obilazio objekat Nemanjinog dvora: „Uvek sam zamišljao kako izgleda istorija, sada mogu da je dodirnem.“ O tom dodiru će biti puno reči pre, za vreme i posle emitovanja prve sezone „Nemanjića“.
* Treba li očekivati da će serija uticati na povećano interesovanje za srpski srednji vek, pogotovo što je reč o državotvornoj dinastiji, koja je dala 10 vladara, što je potpuno drugačiji politički koncept u odnosu na današnju situaciju u Srbiji?
– Serija će svakako podstaći i poređenja Srbije onog i ovog vremena. Zaključke ćemo ostaviti gledaocima. Naš posao je da proizvodimo televizijske serije. Posle prve sezone očekuje nas priprema druge sezone koja će se baviti vremenom do kralja Milutina. Paralelno, radimo i dokumentarni serijal „Putevima srednjeg veka“, koji će objasniti „mesto radnje Nemanjine“, kontekst i prilike koje su stvarale srednjovekovnu državu.
* Da li planovi RTS dosežu i dalje od kralja Milutina – do njegovog unuka cara Dušana i Dušanovog sina sa kojim se ugasila dinastija Nemanjića?
– Planovi RTS sežu i dalje od dinastije Nemanjića. Bilo je važno „usuditi se“, razbiti predrasude da u našim uslovima nije moguće kvalitetno uraditi epohu, odnosno da nemamo kreativne pojedince i timove koji su spremni da reše sve „enigme“ nemanjićke kraljevine. Budućnost ovog serijala, a i onih koje tek planiramo, zavisi od prijema publike i finansija. Ne zaboravite da je ovaj projekat u najvećem delu finansiran sopstvenim i sponzorskim sredstvima.
* Snimano je na 80 lokacija. Gde je „smešten“ Nemanjin dvor i kako je rekonstruisan život na njemu?
– Nemanjin dvor je građen u Lipovičkoj šumi. Tamo su napravljene kapija i palisade na kojima je stražarila posada za bezbednost. Takva ograda je mogla da zadrži napad vlastelina ili razbojnika. Scene dvorskog života snimane su u kompleksu Staro selo Sirogojno. Što se tiče utvrđenih dvorova, oni su karakteristični za kasnije vladare iz dinastije Nemanjića, kojima je bilo neophodno da postoji tvrđava ili zamak u kome bi se čuvala kraljevska riznica i gde bi, u slučaju opasnosti, mogli da se sklone.
* Zbog čega predstavljanje serije kreće od Sarajevskog film festivala i gde sve planirate da promovišete „Nemanjiće“?
– Filmski festivali daju sve više prostora proizvođačima i distributerima igranog televizijskog sadržaja. Zbog toga ćemo u Sarajevu predstaviti serijale „Senke nad Balkanom“ i „Nemanjići – Rađanje kraljevine“. Verujem da će ova promocija doprineti daljem pozicioniranju brend identiteta RTS.
* „Nemanjići“ su jedan od najvećih projekata RTS. Šta za Vas to znači kao glavnog urednika kulturno-umetničkog i dokumentarnog programa, ali i reditelja?
– Stvaranje originalnog sadržaja je najvažnije za svaku medijsku kuću koja deluje u višekanalnom televizijskom pejzažu. Zbog toga su izbor teme, razvoj projekta, finansiranje, produkcija i distribucija ovakvog projekta poseban izazov za svakog aktera u ovom složenom procesu – od onih koji donose odluke o produkciji takvog sadržaja, pa sve do onih koji donose rekvizitu i kostime, prevoze aktere, pripremaju objekte i rasvetu. Snimanje serije „Nemanjići – Rađanje kraljevine“ je nezaboravno iskustvo za hiljade ljudi koji su uključeni u ovaj poduhvat. Nama tek predstoje ozbiljni zadaci u postprodukciji i plasmanu serije.
Izgubljeni mirisi
* Napisali ste esej o fenomenu oživljavanja prošlosti, posebno srednjeg veka stavljajući fokus na miris. Koliko mi realno danas znamo o srednjovekovnim pravilima, idealima, modelima, načinu življenja, pa i mirisima u nemanjićkoj Srbiji i da je ličila ili nije na ostali svet – Vizantiju, Zapad?
– Miris je društveni fenomen u koji su uključena posebna značenja i vrednosti različitih kultura. Mirisi oblikuju klasne hijerarhije i politička uređenja, mogu da osnaže ili oslabe društvene strukture, ujedinjuju ili razdvajaju ljude. Ali, u savremenoj dezodorisanoj civilizaciji mirisi su potisnuti i zanemarena je njihova socijalna istorija. Tako je i miris srednjeg veka izgubljen. Na osnovu informacija o privatnim životima u srednjem veku lako možemo saznati da hrana uopšte nije bila jednolična. U Srbiji je najviše upotrebljavan sir, a na ceni su naročito bile šunka i slanina. Pila se medovina, ali je od alkoholnih pića u srednjem veku na prvom mestu bilo vino.
Despot Stefan Lazarević
* Imate li Vi svog „omiljenog“ Nemanjića?
– On se nalazi među Lazarevićima. Despot Stefan je bio sposoban vojskovođa, državnik i dobar pesnik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.