Događaji koji su obeležili klasičnu muziku u 2017.

Na “poljančetu” se tog 25. juna 2017. skupilo skromnih tridesetakhiljada ljudi iz cele Srbije koji su sa velikim interesovanjem i u zapanjujućoj tišini slušali nastup naših muzičara pod vođstvom novog šefa-dirigenta Gabrijela Felca i velikog prijatelja orkestra Zubina Mehte. Možda nikada nisam bio ponosniji na svoj filharmonijski tim i sve što smo do tada postigli. Naročito što smo uz pomoć posvećenog pevanja i igranja dodola uspeli da pobedimo čak i vremensku prognozu i izbegnemo provalu oblaka.

Otvaranje Muzeja savremene umetnosti je, siguran sam jedan od najznačajnijih događaja, ne samo za Beograd i Srbiju već i za ceo region s obzirom da naš muzej ima najznačajniju zbirku slikarstva 20 veka, ne samo Srbije nego i zemlje koja više ne postoji, a zvala se Jugoslavija. Spektakularnim otvaranjem koje je trajalo sedam dana i sedam noći vd direktora muzeja Slobodan Nakarada je zajedno sa svojim timom i više od 50.000 posetilaca uspostavio nove i teško dostižne standarde srodnim institucijama kulture.

Barišnjikov u Beogradu – nastup Mihaila Barišnjikova u aprilu 2017. na Beogradskom festivalu igreostavio me je bez daha u tolikoj meri, da sam sve tri večeri bio potpuno prikovan za sedište Pozorišta na Terazijama, a tokom dana sam sve vreme imao u glavi Mišin pokret i glas kojim govori stihove Brodskog. Porodični prijatelj-psihijatar me je uverio da to nije razlog za zabrinutost i hajde da mu verujemo. Prilika da upoznam i, zahvaljujući Aji Jung, provedem puno vremena družeći se sa Barišnjikovim verujem da izaziva opravdanu ljubomoru ljubiteljki serije „Seks i grad“ kao i poezije Brodskog. Ruku na srce imaju i razloga.

Branka Radović, muzički kritičar

Događaj koji je za mene vredan kao događaj decenije jeste gostovanje legendarnog dirigenta Vladimira Gergijeva sa orkestrom čuvenog Marijinskog teatra u Centru Sava prvog februara. Solista je bio Roman Simovič, a program izvanredan, naročito na bis izvedena „Žar ptica“ Igora Stravinskog. Doneli su najviše umetničke standarde, postavili visoke reference, uz artizam pokazali slovensku dušu i senzibilitet.

Na kraju godine, svakako je da su dva nastupa Iva Pogorelića izazvali veliko interesovanje javnosti, podelili publiku na one koji ga obožavaju i druge koji nisu prihvatali njegov sadašnji status pijanizma. U svakom slučaju i Šopenov f moll klavirski koncert i solistički resital sa delima Mocarta, Betovena, Rahmanjinova i Sibelijusa načinili su most od više decenija – od revolucionarnosti neobuzdane mladosti do zrelih godina smirenosti, usporenosti, drugačijeg poimanja pijanizma.

U okviru festivala Bunt koji pomera granice, u Skupštini grada održan je koncert sa premijernim delima uspešnih domaćih kompozitora Milana Mihajlovića i Branke Popović, a nastupio je sve agilniji i angažovaniji ansambl Metamorfozis sa svojim rukovodiocem violistom Sašom Mirkovićem. Pored ovog ansambla u kome sviraju mladi ljudi, visoki nivo izvođenja obezbedio je odlični nemački pijanista i specijalista za savemenu muziku Oliver Tendl. Lepotu flautskog poja ostvario je LJubiša Jovanović. Ovim koncertom i celim Bunt festivalom naša alternativna muzička scena dobila je svu ozbiljnost i temeljnost dobre koncepcije, muzike i dobre interpretacije.

Snežana Savičić Sekulić, sopran, prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu

Na prvo mesto stavila bih koncert našeg proslavljenog violiniste Nemanje Radulović, pod nazivom “Nemanja i prijatelji“. Koncert je tradicionalno održan 4. februara na sceni „Kolarca“. Povod je bio i obelezavanje 85. godina Velike dvorane, koja je otvorena 1932. To veče Nemanja je nastupio sa svojim prijateljima i dugogodišnjim saradnicima: Majom Bogdanović, Tijanom Milošević, Lor Favr Kan. Odabrali su sjajan program – dela Baha, Hajdna, Rahmanjinova. Svi smo osećali koliko umetnici uživaju zajedno na sceni. Nemanjina energija je nešto što se ne može opisati i prepričati. Treba je doživeti, osetiti i pamtiti. Umetnik koji svojom spontanošću, jednostavnošću, preciznošću i virtuozitetom ostavlja slušaoca bez daha, dugo razmisljajući dokle doseže umetnička snaga i bezgranična kretivnost koju daruje kroz svoju interpretaciju… Jednostavno savršeno!

Mjuzikl “Fantom iz Opere” koji je komponovao Endrju Lojd Veber, po romanu francuskog pisca Gastona Lerua 7. oktobra 2017. izveden je po prvi put na sceni Pozorišta na Terazijama. To je remek delo, jedno od najznačajnijih i najizvođenijih u svetu. Pogledalo ga je 140 miliona gledalaca do sada, izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Sama činjenica da je pozorište steklo uslove i dobilo licencu da “Fantom iz Opere“ bude izveden ogroman je uspeh. Želim da istaknem da je ovaj mjuzikl pomerio granice kvaliteta i podigao standarde izvođaštva Pozorišta na Terazijama. Kompleksnost partiture zahteva sjajna izvođačka umeća, kako voklanih tako i orkestarskih deonica. Odabirom solista, sa dirigentom Vesnom Šouc, režiserom Jugom Radivojevićem, koreografom Konstantinom Kostjukovim, kostimografkinjom Tatjanom Radisić i scenografom Aleksandrom Denićem, predstava je imala jasne ideje koje su se realizovale. Svakako, događaj sezone!

Početkom decembra otvorena je izložba komada stakla u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, pod nazivom “Duša od stakla i snaga poteza” slikarke i dizajnerke Jelene Milošević. Jedan deo njene izložbe je omaž njenom zajedničkom životu sa istaknutim srpskim slikarem koji nije više sa nama Zoranom Jovanovićem Dobrotinom. Pored mnogobrojnih uvaženih ličnosti iz javnog života, poput Opre Vinfri, Madlene Cepter, Nelsona Mendele i mnogih drugih i sama imam to zadovoljstvo da posedujem jedan komad njenog umetničkog dela. Jelenina prefinjenost, nežni senzibilitet, duhovna snaga i emocija su se pretočili na oslikane staklene komade sa zlatnim, srebrnim, rubin crvenim, zelenim i bakarnim bojama…Jelenina umetnost je smirujuća, kao reka koja ima svoj tok… nezaustavno…