Događaji koji su obeležili pozorište u 2017.

„Olimp” je pomerio granice pozorišnog izraza i doživljaja pozorišta, kao što je i omogućio posebno mesto izvođačkim umetnostima na Javnom servisu. Odluka žirija festivala Sterijino pozorje o nedodeljivanju nagrada. To je bila svojevrsna poruka o stanju u pozorišnoj oblasti kod nas. Nažalost, ova odluka nije bila adekvatno obrazložena te je omogućila da se kriza pozorišnog života i kriza najznačajnije pozorišne manifestacije u Srbiji dodatno produbi.

Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem izmeštenim u Gračanicu

Proteklu godinu obeležila je predstava „Olimp“ Jana Fabra, njen televizijski prenos na RTS-u i Bitef festival ujedno sa navedenim kao njegovim najvažnijim ovogodišnjim obeležjem. Za trenutak je makar zaličilo kako kultura ima društveni uticaj i značaj kakve je nekad posedovala. Velika gledanost i provokativnost televizijskog prenosa, koji je gurnuo u zapećak čak i rijalitije, pokazuje da u društvu ipak postoji potreba za visokoestetizovanim sadržajima i da se bez opravdanja povlađuje najnižim ukusima, ne samo u medijima već i u teatru.

Takođe bih izdvojio i „Carstvo nebesko“ Jerneja Lorencina u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra kao redak primer izbalansiranog i višeslojnog savremenog stvaralačkog odnosa prema najznačajnijem i najvišem izrazu naše kulture, a to je narodna epika. Reditelj nije ušao u jednostrana ideološka tumačenja, već se prama epici odnosio sa punom svešću o tome koliko je ona zapravo u korenu kulturnog identiteta jedne nacije, samim tim i meta različitih vrsta manipulacija, ali i pokušaja marginalizovanja, negiranja i zatiranja.

Tu je Brehtov „Strah i beda Trećeg rajha“ Narodnog pozorišta u Prištini. Prvi prevod na srpski ijezik intintegralnog teksta komada, koji je preveo Boško Milina za potrebe ovog postavljanja, inteligentna i precizna režija Bobana Skerlića, kvalitetna gluma i vizuelni identitet predstave. Što je najvažnije, ujedno i najstrašnije, komad koji je i danas apsolutno aktuelan u ukazivanju i upozoravanju na to kako se u jednom društvu netolerantnost razvija do najmonstruoznijih oblika na leđima malograđanske ravnodušnosti i kukavičluka.

Andreja Rackov, generalni direktor Opere i teatra Madlenianum, umetnički direktor Opere i Baleta ove kuće

Broj jedan su Nemanja Radulović i Double Sens Orchestra. Po tradiciji, uvek na dan Velike dvorane Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, 4. februara, na Velikoj sceni nastupa neverovatni violinista Nemanja Radulović, koji je već odavno stekao svetsku slavu. Svi njegovi nastupi su vanserijski, neverovatni u spontanosti i komunikaciji sa publikom, ali i sa pratećim ansamblom, pa predstavljaju vrhunski praznik muzike. I tako je svake godine…

U 2017. obeleženo je osamdeset godina Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Najstarija muzička edukativna ustanova u Srbiji, čitavim nizom koncerata tokom godine, slavila je svojih prvih 80 godina uspešnog rada, a kruna tih svečanosti bio je završni koncert na Kolarcu, kada je izvedena Betovenova Deveta simfonija. U ovom spektaklu učestvovali su simfonijski orkestar FMU, Mešoviti hor FMU, hor Collegium musicum i hor „Obilić“ AKUD „Branko Krsmanović“. Dirigovao je maestro Bojan Sudjić. Bila je to završnica dostojna naše najstarije muzičko-pedagoške institucije.

Mocartova kapitana opera „Don Đovani“ izvedena je krajem novembra kao prva koprodukcija Narodnog pozorišta u Beogradu i Opere i teatra Madlenianum, a povodom 20 godina uspešnog rada Madlenianuma i početka obeležavanja 150 godina NP. Opera je imala premijere na obe scene, primljena je izuzetno dobro i od publike i od kritike, a taj čin otvara mogućnost intenzivnije saradnje dve velike operske kuće u prestonici Srbije.

Vladan Đurković, reditelj i umetnički direktor Omladinskog pozorišta Dadov

Tri pozorišna događaja koja su obeležija godinu za nama i predstavljaju po mom mišljenu najuzbudljivija doživljaja su svakako premijera brodvejskog mjuzikla „Fantom iz opere“ u pozorištu na Terazijma, „Tako je (ako vam se čini)“ Jugoslovenskog dramskog pozrišta i „Carstvo nebesko“ Narodnog pozorišta i BITEF Teatra. Nadam se da će ove predstave dugo živeti na repertoarima i da će im se publika radovati tokom cele 2018. godine.