Događaji u kulturi koji su obeležili 2018.: Klasična i džez muzika

Drugim rečima, držaću se one muzike koja je već dugo na obodu društvene pažnje i koja je najveća žrtva ovdašnje endemske kulturne nepismenosti.

Ono što se, zahvaljujući PR službama, još nekako i primeti to su orkestarski koncerti. Ove godine smo čuli nekoliko novih dela domaće muzike u izvođenju naša dva orkestra i da je ta informacija kako tako prodrla u javnost. Beogradska filharmonija je naručila novo delo od Ivana Brkljačića, što je za svaku pohvalu, a čuli smo i novu kompoziciju Ane Gnjatović u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Orkestarska izvođenja su ovde više nego retka i ona zapravo predstavljaju samo mali deo veoma žive muzičke scene.

U tu životnost pre svega računam zadivljujući prodor u svet koji su napravili, a prave i dalje, naši kompozitori, posebno mladi: među njima spomenuću samo neke mada ih ima znatno više. Branka Popović već nekoliko puta gostuje u Kini sa svojom muzikom; Marko Nikodijević osvaja Evropu, posle Pariza, imao je izvođenje u sali Berlinske filharmonije, sada je u Permu i ide dalje sa novim narudžbinama; Svetlana Maraš sada veoma aktivno rukovodi elektronskim studijom Radio Beograda, a njene kompozicije emituju evropske radio-stanice. Za Aleksandru Vrebalov se može reći da je već odavno osvojila Ameriku. Poznato je da je u svetu prisutna Isidora Žebeljan sa svojom muzikom, ali je manje poznato da je Milan Mihajlović imao ove godine izuzetan prijem svog autorskog koncerta u Nemačkoj i sa nemačkim izvođačima….

Nešto slično u pogledu aktivnosti i doprinosa muzičkoj raskoši može se reći i za naše izvođače. LJubiša Jovanović svira širom sveta i drži kurseve u Kini, Collegium musicum peva u Kini, ansambl Metamorfozis odvažno i s velikim entuzijazmom i uspehom svira dela savremenih srpskih kompozitora, Saša Mirković, violista, i Vlada Blagojević, harmonika, gostuju u Rumuniji; dvojica mladih, violočelista Nemanje Stankovića i hornista Nikola Ćirić, nastupaju po inostranstvu, i solo i kao kamerni muzičari; nova zvezda gudačkog neba je ansambl Muzikon, a tu su i oni najmlađi, Vuk Ovaskainen ili Una Stanić, na primer.

Opera Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu pripremila je izvođenje komične opere „Pop Ćira i pop Spira“ akademika Dejana Despića i time ispunila ogromnu prazninu u tom retkom muzičkom žanru. S druge strane Beogradska opera nema nijednu domaću operu na repertoaru a nije čak ni upriličila gostovanje novosadske.

Ipak, ako postoji jedan koncert koji ću izdvojiti, i ne samo izdvojiti već mu se do zemlje pokloniti, to je solistički koncert umetnika i posvećenika umetnosti LJubiše Jovanovića na BUNT-u kada je iste večeri, sa maestralnom koncentracijom tokom više od dva sata, izveo 13 kompozicija srpskih autora za solo flautu, od toga devet premijera, pomešanih sa 12 Telemanovih Fantazija.

Danas kada se koncertira u malim dvoranama, u salama muzičkih škola, u nekoj vrsti modernih „kućnih salona“, u atmosferi duboke medijske nezainteresovanosti, ipak se u zbiru svih tih koncerata, izvođača, repertoara, događaja, stvara jedna tako bogata slika da se čovek mora zapitati kako je moguće da se tako ogromna produkcija i stvaralaštvo tako snažnog potencijala događaju u ambijentu koji potpuno zanemaruje istinsku umetnost? Sve to se događa u društvu koje ne samo da nije stimulativno nego ignoriše svoje najsjajnije vrednosti.

Vojislav Pantić, profesor matematike, džez kritičar i umetnički direktor Beogradskog džez festivala: Godina za nama biće obeležena zlatnim slovima u istoriji srpskog džeza. Drugi album kvarteta Hashima našao se među 100 najboljih u svetu po mišljenju kritičara američkog magazina The New York City Jazz Record. Niški sastav Eyot proslavio je deceniju postojanja dvonedeljnom turnejom po Rusiji, stigao i do Japana, a Drugi dnevnik RTS počastio ih je prilogom o koncertu na vrhu Suve planine. Senćanski violista Silard Mezei objavio je čak pet novih albuma, našavši se opet na godišnjoj listi najboljih u magazinu DownBeat, što je retka privilegija za umetnike iz Evrope. Sastav Schime Trio + One ušao je u finale Euroradio Jazz Competition, takmičenja mladih džezera u organizaciji Evropske radiodifuzne unije (EBU). Nisu pobedili, ali je finalni nastup na festivalu u Marsijaku bio dovoljan producentima EBU da u svom orkestru angažuju mladog tenoristu Rastka Obradovića. Godinu je trijumfalno zaokružio ekskluzivni nastup sastava Fish in Oil na otvaranju 34. Beogradskog džez festivala, u društvu slavnog američkog gitariste Marka Riboa.

Big Band RTS proslavio je sedamdeset godina rada, a u diskografiju upisao intrigantni album Aquarelle sa švajcarskim trombonistom Samjuelom Blazerom. Ambiciozni projekat realizovali su i Vladimir Nikolov i Srđan Ivanović, udruživši jedanaest muzičara iz pet zemalja u poliritmičnu muzičku bajku Artistry of Broken Rhythm. Debi album pijaniste Aleksandra Grujića i peto ostvarenje basiste Uroša Spasojevića (snimljeno u Oslu, u čuvenom Rainbow studiju) trasiraju nove puteve srpskog džeza, u zagrljaju sa elektronikom odnosno ambijentalnom muzikom. Etiketa Metropolis Jazz nije više usamljena u diskografskoj afirmaciji novog srpskog džez talasa: novosadski kolektiv Horz, iza koga stoji kompozitor, bubnjar i pijanista Lav Kovač, samo u jednom danu objavio je šest albuma novih mladih vojvođanskih džezera. Kada se podvuče crta, u ovoj godini objavljeno je rekordnih 25 novih albuma srpskog džeza, više nego za celih deset godina pre raspada SFRJ!

Ponosimo se i dijasporom. Na novom, živom albumu Duško Gojković (86) svira žarom mladića, kao da je tek sad pred njim svet koji će osvojiti svojom trubom. Kontrabasista Nenad Vasilić (Austrija) preuzeo je na sebe ulogu najvećeg promotera mešanja balkanskih uticaja sa džezom – nadamo se da će se na tom putu uskoro naći i njegov bliski partner, harmonikaš Marko Živadinović. Vokalistkinja Jelena Kuljić (Nemačka) objavila je album svog sastava KUU! za čuvenu minhensku kuću ACT, promovišući ga na prestižnom skupu džezera u Salfeldenu. A Irina Karamarković (Austrija) je upečatljivim obradama pesama sa Kosova na zatvaranju beogradske manifestacije potpuno opčinila dvadeset pet inostranih novinara.

A u svetu? Vejn Šorter (85), Čarls Lojd (80) i Keni Baron (75) prkose godinama: Šorter je objavio kapitalni trostruki album Emanon (Orpheus Chamber Orchestra i kvartet). Lojd je na albumu Vanished Gardens nastavio čudesno presvlačenje američke pesmarice (džez, bluz, kantri, rok) u društvu Lusinde Vilijams i Bila Frizela. Keni Baron otkriva nove iskre u staroj vatri bibapa na albumu Concentric Circles.

Vidžej Ajer udružio je titule za džez umetnika (apsolutna kategorija) i džez bend godine (sekstet), a Sesil Mekloren Salvant za najbolju vokalistkinju i džez album godine (Dreams and Daggers) u DownBeatu. Inače, Mekloren Salvant i Kurta Elinga, oboje nominovane za ovogodišnje vokalne Gremije, u samo nedelju dana smo videli u Srbiji – u Pančevu, odnosno Beogradu. U našoj sredini smo poslednjih godina ugostili i vodećeg alt saksofonistu sveta Rudreša Mahantapu (Novi Sad, Beograd i Pančevo), najbolju gitaristkinju Meri Halvorson (dva puta u Beogradu) i najboljeg trubača Embrousa Akinmusirea (Beograd i Pančevo).

Evropa ni u čemu ne zaostaje za Amerikom. I na Starom kontinentu još blistaju zvezde italijanskog trubača Enrika Rave (79), nemačkog pijaniste Joakima Kuna (74) i francuskog kontrabasiste Anrija Teksjea (73) – sva trojica redovno objavljuju uzbudljive nove albume, sakupljaju nagrade džez zajednice, briljiraju na vodećim evropskim džez smotrama.

A novu džez snagu pronalazimo širom kontinenta. Kolektivi poput Cortex (Norveška), The Thing (Norveška/Švedska), Kompost 3 i Shake Stew (Austrija) uspešno spajaju bluz sa fri džezom, ili džez-rok sa psihodelijom, rugaju se pravcima i epohama, stvarajući i zabavnu i veoma eklektičnu muziku. Emil Parizijen (Francuska), Maćej Obara (Poljska), Oded Tzur (Izrael) i Šabaka Hačings (Velika Britanija), svi saksofonisti sličnih godina i svi najčešće u formaciji kvarteta, pokazuju koliko divnih različitih oblika džez može da ima: od najtišeg (Tzur), do najmahnitijeg (Parizijen), od najapstraktnijeg (Obara), do najsirovijeg (Hačings). No, raznovrsne oblike džezu mogu da daju i vešti pojedinci, poput violiniste Tea Sekaldija (Francuska) ili tromboniste Đanluke Petrele (Italija) u njihovim brojnim različitim akcijama.

Napustili su nas veliki trubači, Roj Hargrouv i Tomaš Stanko. Prvi je bio pripadnik generacije mladih lavova koji su vratili energiju džezu početkom devedesetih godina prošlog veka. Drugi je svirao najtužniju trubu na svetu. No ipak mi pri pomisli na obojicu uvek prvo pada na pamet jedna reč – sloboda. Ona koja najbolje i opisuje muziku o kojoj se u ovom tekstu radi.