Događaji u kulturi koji su obeležili 2018.

2018. godina važna je za alternativni strip u Srbiji i širom jugoslovenskih prostora, pre svega zbog same činjenice da je infrastruktura alternativnog stripa uspela da opstane i razvije se. U Beogradu, rad Društvenog centra Matrijaršija pokazao je koliko je bogata sama scena ali i koliko je važno da ima stabilnu podršku i svoje manifestacije. Zato mi je Fijuk sajam najbolja prilika da se obavestim o novim izdanjima, o vezama između formi stripa, muzike, teorije i izdavaštva. Najviše iznenađenja već godinama donosi subotički časopis Symposion, svojim izuzetnim brojevima i samostalnim albumima, knjigama, izdanjima, prevodilačkim radom, interdisciplinarnim eksperimentima, što je bio slučaj i ove godine, posebno izdanjem „Bestiary“, sjajno priređenom albumu Davora Gromilovića. Takođe, časopis Komikaze je i ove godine omogućio i redovni uvid u sjajnu novu produkciju, izdvajam iz broja 49 strip „Mangelos“ autorke Ivane Armanini, po tekstu Marka Goluba, deo projekta saradnje sa Muzejem suvremene umjetnosti u Zagrebu namenjenom tematiziranju savremene umetnosti u stripu.

Važna je i podrška galerija u razvoju autorskog i alternativnog stripa i smatram strip izložbom godine izložbu „Tamno skeniranje“ Aleksandra Opačića otvorenu u novembru u Galeriji Doma kulture „Studentski grad“. Studiostrip, Matrijaršija i kustoskinja Maida Gruden su napravili specifičan događaj povezujući performans, izlagačku i izdavačku dimenziju rada ovog poznatog autora. Dok je postavkom sugerisana raznovrsnost grafičkog izraza, različiti medijski, tematski i narativni blokovi koegzistrirali u autonomnim ali povezanim prostornim pejzažima, kolege iz benda Dedice otvorili su zvukom još jedan ugao čitanja ove produkcije. Važno je da su za ovu priliku završeni Opačićevi fanzini/albumi, kao petodelni poduhvat, ovog autora iz produkcije Matrijaršije, veštom štampom korica u svojoj štampariji, i odličnim postupkom emulacije fanzina, osnovne forme alternativnog stripa iz čije paradigme ovaj autor dolazi. Radujem se odluci galerije Remont da na ovakav način u 2019. godini sagledamo i stvaralaštvo Radovana Popovića, autora i pokretača ove scene 1990-ih, tada urednika magazina Striper, a kasnije člana grupa Kosmoplovci i Studiostrip.

Međunarodni kontekst ove produkcije je jednako važno uzeti u obzir, i tu posle velikog uspeha Danila Miloševa Wostoka, čiji je (kolektivni, slojevit rad mikrozajednice iz Vršca 1990-ih) „Robusto“, izdat 2016. u SAD dobio odlične kritike u Comics Journal, i na tom talasu pobuđenog interesovanja predstavljan je intenzivnije i stručnoj akademskoj i široj strip zajednici ovaj specifičan rad na oblikovanju, i preoblikovanju iskustva 1990-ih. Raduje me pojava video-produkcije „Krpelj“ koja nas sada temeljnije obaveštava o radu i kontekstu rada Wostoka i bliske mu scene.

Album „Bezimena“ Nine Bunjevac smatram jednim od najznačajnijih ove godine, budući da njen način osvetljavanja trauma seksualnog odrastanja i seksualnih predatora, i umnoženog saučesništva u perpetuiranom seksualnom nasilju, izveden u kontinuitetu sa hrabrim i likovno impresivnim opusom ove umetnice.

Dušan Mladenović,

glavni urednik Veselog četvrtka

Kad je o domaćoj strip sceni reč, može se mirne duše reći da je godina za nama bila veoma uspešna. Tržište se definitivno oporavilo i polako ali sigurno idemo u korak sa aktuelnim svetskim produkcijama.

Najveći domaći izdavač, Veseli četvrtak, objavio je oko 80 novih naslova, među kojima se izdvajaju Bozelijeva i Frizendina „Patagonija“ (drugi album kolekcionarske edicije Veliki Teks), „Dilan Dog Dnevnik“, insajderska knjiga o ovom trideset godina starom kultnom italijanskom horor serijalu u kojoj su nam sami autori i članovi redakcije dozvolili da zavirimo iza kulisa i steknemo uvid u okolnosti i probleme oko nastanka najpoznatijih tridesetak epizoda, i naravno oživljavanje Zlatne serije, nekada najpopularnije jugoslovenske strip edicije, tačno na pedesetogodišnjicu njenog pokretanja. Kontroverzne naslovne strane nove Zlatne serije (za koje su zaslužni domaći ilustratori) podigle su prašinu među čitaocima kakva kod nas odavno nije viđena, što je dokaz jačine tržišta i potencijala koje ono poseduje ukoliko mu se pristupi na pravi način.

Ostali izdavači takođe su nizali vanserijski dobra izdanja. Između ostalog, beogradski Darkvud nastavio je sa objavljivanjem serijala Korto Malteze Huga Prata u luksuznim knjigama, u sličnom maniru pokrenuo biblioteku Modesti Blejz, kompletirao Miriklmena, klasik Alana Mura i Nila Gejmena, ali publici ponudio i nešto modernije – sjajnog Izletnika bratskog brazilskog tandema Fa-Mun.

Petrovaradinska Čarobna knjiga u izdavačkom smislu naprosto je eksplodirala i čitaocima omogućila da pročitaju desetine novih knjiga (mahom iz Marvel i DC comics kuhinja), ali njihov najambiciozniji i, reklo bi se, najuspešniji poduhvat godine jeste objavljivanje Asteriksovih pustolovina kroz integralne trobroje i pojedinačne albume.

Zemunski Makondo otpočeo je hvale vrednu ediciju Sabrana dela Đorđa Lobačeva i nastavio da ređa kvalitetna izdanja francusko-belgijske škole stripa, dok novi igrač na sceni, Dibidus, sve više privlači pažnju mlade i progresivne publike svojim ambicioznim izdavačkim planom i programom.

Svojom uobičajenom ponudom i ponekim neočekivanim iznenađenjem, Sistem komiks nije razočarao ni ove godine, a isto se može reći i za Phoenix press, Komiko i Besnu kobilu, izdavače tradicionalno okrenute ka artistički cenjenim grafičkim romanima i promovisanju domaćih autorskih snaga.

Na kraju, najčitaniji strip naših umetnika sigurno je bio „Sat“ Dragana De Lazarea i Vuje Radovanovića, zahvaljujući visokotiražnom izdanju koje je deljeno uz dnevnik Večernje novosti.

Iduće godine treba očekivati još više zanimljivih izdanja, još masovniju publiku i još snažnije napore izdavača da se stripovi vrate tamo gde im je oduvek bilo mesto: u ruke radoznalih čitalaca.

Balet i savremena igra

Aja Jung,

direktorka Beogradskog festivala igre

Spektakularna postavka „Play“ švedskog koreografa Aleksandera Ekmana, za Balet pariske Opere, svakako je obeležila godinu. Fantastičan komad sa milionima zelenih loptica u kojima baletski igrači plivaju i izvode neponovljive varijacije, ostaće upamćen publici Opere Garnije. Predstava evocira svet detinjstva i bezbrižnog zadovoljstva, dok pored čiste zabave ona kontemplira značenje i značaj igre kada postanemo odrasli. Delo je odmah pretočeno u film, jer je bilo evidentno da zbog ogromne scenografije i vrtoglavih tehničkih zahteva, produkcija neće moći često da se izvodi, ali ni da putuje. Jedinstvenu priliku da pogleda ovaj film, beogradska publika će imati u okviru 6. Dana igre u Kinoteci, i to 25. januara.

„Veliki krojač“ Dimitrisa Papajoanua je ove godine imao najzapaženiju seriju izvođenja na svetskim pozornicama i festivalima. Kritičari u Rimu, Sidneju, Parizu, Madridu, Moskvi ili Njujorku, uglas su hvalili ovog grčkog umetnika. Ne treba zaboraviti da će Papajoanu ostati upamćen i po tome da je ove godine uradio produkciju za Tanc teatar iz Vupertala, kao prvi koreograf čiji je rukopis trupa usvojila nakon smrti Pine Bauš. Papajoanu je ove godine po treći put bio gost Beogradskog festivala igre. Iz Beograda je poneo priznanje Jovan Ćirilov – za korak dalje, a njegov „Veliki krojač“ igran je na samom početku prethodne festivalske edicije.

Povlačenje Ohada Naharina sa mesta umetničkog direktora čuvenog izraelskog ansambla Batševa, baš kao i povlačenje Pola Lajtfuta sa mesta umetničkog direktora Holandskog teatra igre u Hagu – uzburkali su celokupnu svetsku kulturnu javnost tokom 2018. godine. Radi se o dve važne trupe, koje već godinama kreiraju vrhunsku estetiku i misao u okviru savremene igre. Jednom rečju, kreiraju istoriju savremene igre. Zato, ne treba propustiti komade Pola Lajtfuta i Sol Leon na samom otvaranju 16. Beogradskog festivala igre. Biće to 24. marta u Sava centru. Naslovi „Nesrećan slučaj“ i „Suptilna prašina“ sigurno će iznova oduševiti beogradsku publiku. Izraelska Batševa dolazi sa celovečernjim komadom „Sadeh21“, Ohada Naharina, i to takođe u Centar Sava, ali 8. aprila. Uprkos odsustvu narativnih elemenata, različite epizode (sadeh se može prevesti kao list rukopisa ili odeljak) obiluju odblescima ljudskosti i emocija, sa vinjetama toliko prolaznim, koliko i sugestivnim… Kritičar Le Monda kaže da je u pitanju komad „od koga ne možete da se rastanete, jer miluje dušu“. Mr Gaga, ili Ohad Naharin, poznat je i po tome da je svojom „gaga“ tehnikom uspeo da stvori savršene igrače, ali i da nauči Natali Portman da igra. I to kako! Rezultati su bili očigledni, a uspeh filma „Crni labud“ – planetaran.

Marija Bajčetić,

predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS)

Udruženja baletskih umetnika Srbije, reprezentativno udruženje u kulturi za oblast umetničke igre iz svog domena u 2018. godini izdvaja da pomene imena triju umetnica – Ašhen Ataljanc, Isidoru Stanišić i Sanju Ninković.

Ašhen Ataljanc, miljenica beogradske publike sa zavidnom međunarodnom karijerom, dobitnica je Nagrade za životno delo UBUS-a u 2018. godini. Ašhen je obeležila našu scenu svojevrsnom posebnom energijom, tehničkom besprekornošću, bravuroznim izvođenjima, šarmom i onim što se u stručnim krugovima naziva prelaženjem rampe. Svaki njen pokret, osmeh i uzdah, publika je bez daha pratila i razumevala, shodno tome s pravom nosi epitet nacionalne zvezde. Danas Ašhen Ataljanc nastavlja da širi umetničku priču – prenoseći lepotu igre novim naraštajima i uvodeći ih u magiju baleta na najbolji način – ličnim primerom.

Ovogodišnje priznanje za najbolje koreografsko ostvarenje, nagrada „Dimitrije Parlić“ pripala je potvrđenom koreografu Isidori Stanišić za predstavu Prostor za revoluciju u izvođenju Bitef dens kompanije.

Tokom 2018. godine realizovan je 22. Festival koreografskih minijatura uz prevazilaženje poteškoća nastalih znatno smanjenom podrškom i prepolovljenim budžetom na konkursu Ministarstva kulture i informisanja RS za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva. Interdisciplinarnim naučnim skupom Maga Magazinović – filozofija igre i/ili više od igre čiji je inicijator bila dr Vera Obradović, a na kom su učestvovale značajne ličnosti kulturnog života Srbije, počeo je 22. FKM. Povod za ovaj događaj bilo je obeležavanje jubileja 50 godina od odlaska Mage Magazinović, začetnice savremene umetničke igre kod nas. Na tragu i nasleđu srpske Isidore Dankan negujemo savremeno plesno stvaralaštvo obojeno novim tendencijama, inovativnošću i inventivnošću dolazećih generacije. I eto nas kod imena Sanje Ninković, solistkinje Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu koja se istakla na ovogodišnjem festivalu osvojivši dve značajne nagrade – Ohrabrenje i nagradu žirija kritike. Njeno celovečernje koreografsko ostvarenje imaćemo prilike da gledamo u ovoj 2019. godini u kojoj očekujemo više pažnje, podrške i razumevanja za celokupnu oblast umetničke igre.