Događaji u kulturi koji su obeležili 2019.

Srbija i region

Proteklu godinu mi je najviše obilježio projekat 3 + 3 sestre, koji ima za cilj promociju i umrežavanje savremenih regionalnih autorki. Inicijativa je pokrenuta spontano i, bez ikakve financijske podrške, uspjela da se proširi po cijelom regionu.

Svet

Pored Olge Tokarčuk, čija su djela napokon dobila pažnju koju zaslužuju, ove godine su me oduševila i dva mlada autora: Oušn Vuong i Kristijan Ge-Poliken, kao i novi romani već afirmisanih Debore Livi, Pera Petešuna i DŽenet Vinterson.

Nađa Bobičić: književna kritičarka

Srbija i region

Serija razgovora Tri + tri sestre (do sada održane u Sarajevu i Mostaru) koncipirana je tako da tri savremene književnice predstavljaju djela druge tri književnice iz regionalne književnosti. Umjesto uobičajene samopromocije, ovaj format zasniva se na solidarnom uzajamnom čitanju.

Svet

Objavljivanje nastavka „Sluškinjine priče“, romana The Testaments Margaret Atvud, bilo je strimovano u bioskopima, najavljivano mjesecima unaprijed, hajpovano poput koncerta pop muzike. Pokazalo se da i književnost može biti popularna i angažovana, u isto vrijeme.

Anica Tucakov: istoričarka umetnosti

Srbija i region

U oblasti stripa izdvaja se delovanje Matrijaršije, Fijuka, festivala Novo doba, pojava inovativnog projekta „Nevidljivi talasi“ Dragane Kuprešanin, koji strip postavlja u sasvim nove stvaralačke i perceptivne prostore. Moj utisak je da su predstave Igora Vuka Torbice i ove godine stvaralački orijentir naše celokupne kulturne scene, da je na visoke profesionalne standarde ukazala serija „Besa“, a da je godinu višeznačno obeležila retrospektiva Marine Abramović.

Svet

I na inostranoj sceni savremeni strip se sve više polarizuje na edukativno polje i biografski pristup (npr. pojava dva stripa o Basquiatu – Juliana Voloja i Serena Mosdala, i grafička novela Paolo Parisia) i s druge strane na isključivu pripadnost sceni savremenog vizuelnog stvaralaštva. U oblasti svetske produkcije, s obzirom na dostupnost TV serija, serija „Černobilj“ i njena recepcija na svetskom nivou.

Pozorište i opera i balet

Dijana Milošević: rediteljka

Srbija i region

Dva događaja su mi podjednako obeležili 2019. godinu – petogodišnjica Instituta za umetničku igru zato što je to ne samo prva visokoškolska ustanova iz oblasti plesa kod nas, već zbog profesionalnosti i predanosti svih uključenih. Drugi događaj, jednako važan, obeležavanje je godišnjice genocida u Srebrenici u organizaciji Žena u crnom u saradnji sa umetničkim kolektivima zbog negovanja važne kulture sećanja.

Svet

Čileanska protestna pesma „Ti si silovatelj“ koju je napisala feministička pozorišna trupa Las Tesis i koreografija koja je prati, koja je postala internacionalna feministička himna i obišla ceo svet, kao simbol suprotstavljanja nasilju nad ženama.

Olga Dimitrijević: dramska spisateljica

Srbija i region

Istakla bih kao neizostavan ovogodišnji Bitef, i uzbudljivu i ushićujuću predstavu Fie Menar – „Kuća majka“. Iz najličnijeg ugla, godinu mi je obeležio višemesečni rad na „Lepa Brena Projectu“, koji je evo kulminirao decembarskom premijerom.

Svet

Uvođenje rodnih kvota na nemačkom Teatartrefenu. Rediteljke koje dobijaju prostor, velike budžete i velike scene su u ogromnoj manjini isključivo zbog strukturalnog seksizma u teatru, tako da se očekuje da će ova odluka naterati pozorišta da menjaju stvari.

Vladimir Andrić: operski pevač

Srbija i region

2019. je bila godina opere, uz dve sjajno primljene premijere SNP-a – „Rigoleto“ i „Faust“. Narodno pozorište je proteklu sezonu obeležilo važnim premijerama srpskih dela „Na uranku“ i Konjovićeve „Koštane“. Ako treba da odaberem najbitniji događaj, onda je to svakako povratak operske „Koštane“ na scenu posle punih 60 godina u novom, svežem ruhu Juga Radivojevića.

Svet

Meni lično najupečatljiviji muzički događaj u prošloj godini dolazi sa druge strane okeana. Živi prenos opere Filipa Glasa „Akhnaten“ iz Metropoliten opere je dobrano prodrmao moje celo biće. Vizuelno i muzičko savršenstvo te večeri pokazuje put u kom bi opera budućnosti trebalo da ide.

Film

Ivan Velisavljević: filmski kritičar

Srbija i region

Žilnikova retrospektiva u Pompiduu, i četiri efektna, radikalna i autentična debitantska filma pri kraju godine, sa mikro budžetom ili bez njega: „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, „Who the Fuck Are You“ Marine Radmilac, „A. S.“ Milene Grujić i „Čuj, mali čoveče!“ Marka Žunića.

Svet

Napad Martina Skorsesija na filmove o superherojima, i svi tekstovi i filmovi neophodni da bi se taj napad razumeo – najvažnija filmska debata našeg vremena, koja će se tek razvijati i spram koje ćemo se postavljati.

Andrijana Stojković: filmska rediteljka

Srbija i region

Na domaćoj sceni, a opet važno i za međunarodnu, treću godinu zaredom u takmičarskom programu najznačajnijeg festivala dokumentarnog filma IDFA jedan domaći film se predstavio svetu – „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić. Veliki uspeh za malu kinematografiju kao što je naša.

Svet

Svetski važan uspeh u 2019. ima dokumentarac iz Severne Makedonije „Zemlja meda“ reditelja Tamare Kotevske i LJubomira Stefanova. Počeo je 2019. glavnom nagradom na festivalu Sundance i posle stotinu nagrada i festivala sada je u užem izboru za nagradu Oskar, sa velikom šansom da bude i nominovan.

Iva Ćirić: autorka animiranih filmova

Srbija i region

Početak produkcije na dugometražnom animiranom filmu za decu „Bio dvaput jedan kralj“ reditelja Vojina Vasovića u produkciji To Blink Studija. Nekoliko kratkih animiranih filmova imali su svoje svetske premijere i uspehe na svetskim festivalima.

Svet

„Klaus“ u produkciji Netflix je iskreni pokušaj da se pokaže da 2D animacija i dalje postoji u svetu 3D filmova i da dve tehnike mogu harmonično da postoje. Evropska scena nezavisnog animiranog filma postaje sve jača. Deset kratkih evropskih animiranih filmova su nominovani za Oskara.

Muzika

Anja Đorđević: kompozitorka

Srbija i region

Retki su koncerti koji dugo ostaju u sećanju. Aleksandar Madžar priredio je jedan takav. Mnogo svirani, čuveni Koncert za klavir i orkestar br 1 Čajkovskog, letos na festivalu Kustendorf klasik zvučao je drugačije. Mera i sloboda ujedinjeni. Praznik, i poneka suza.

Svet

Ako je neko u stanju da promeni stereotipe i donese novu i svežu interpretaciju klasične muzike, to je sasvim sigurno Theodor Currentzis. Dirigent, poseban i inovativan.

Ana Ćurčin: kantautorka

Srbija i region

2019. su mi obeležili Sofar Sounds Belgrade tajni koncerti. Izdvojiću neke nastupe: Bohemija svojom muzikom donose magiju; Project Humanlike koji predvodi Nataša Guberinić i ima brutalno dobar vokal ali i pesme i bend, sjajne muzičarke Katarinu Pejak i Anu Protulipac.

Svet

Kad je reč o stranoj muzici i izdanjima iz 2019, ovu godinu su mi obeležila opet dva sjajna ženska vokala iza kojih su sjajne autorke i meni bitne muzičke reference: Norah Jones sa albumom Begin Again i Tadeschi Trucks Band sa albumom Signs.

Dejan Ilijić: džez sastav Eyot

Srbija i region

Pojavio se veliki broj mladih muzičara i sastava koji stvaraju i sviraju autorsku džez muziku, i vidi se ogroman napredak naše džez scene, a kao sam događaj godine izdvojio bih veče srpskog džeza u sklopu takozvanog „Show case-a“ Beogradskog džez festivala.

Svet

Porast interesovanja, pogotovo među mlađim generacijama. Po mnogim istraživanjima, beleži se rast prodaje i preslušavanja džez muzike. DŽez se vraća u žižu interesovanja publike, ali i muzičkog biznisa. Verujem da će 2020. godina biti još bolja.

Vizuelne umetnosti: Maja Ćirić

kustoskinja i umetnička kritičarka

„Komičar“ (Comedian) Maurizio Cattelan-a, banana prilepljena za zid izolir trakom prodata je za 120.000 dolara na Miami Art Basel sajmu umetnosti. Talas banalizacije ideja i spektakularizacije u službi turbo kapitala i kvazielita pogađa i Srbiju. Na konkursu za Oktobarski salon prošlo je pet umetnika iz Srbije: čemu ceo sistem umetnosti kad je reč o potkusurivanju novih elita?

Kontroverzna Nobelova nagrada Peteru Handkeu ujedno pokazuje da siva zona izvan propagande, složeni individualni doživljaj i ugao gledanja koji se ne zasniva na statistici ima mesto u opštem poretku: to jeste neka zakasnela pravda za politički nekompromitovane ljude (čitaj male ljude) u Srbiji.

LJubica Slavković: arhitektkinja

Srbija i region

Poslednjeg dana juna ostali smo bez Borke Pavićević. Rastanak koji ne obeležava jednu godinu. Borkino delovanje svetli je primer šta sve prožima polje kulture, šta znači misliti celinu, delovati u kontinuitetu i ne „raditi samo svoj posao“. I ostaje, i za sve godine koje dolaze.

Svet

Kultura življenja. Događaj koji je obeležio svet ove godine je učinio baš to – fizički promenio svet oko nas, i nema ni početak ni kraj, traje iz dana u dan. Udarna vest na apsolutno svakom polju moraju biti klimatske promene i naš uticaj, tj. odgovornost za njih – a to je naposletku i na početku, pitanje kulture.

Vladimir Nikolić: vizuelni umetnik

Srbija i region

Očekivano po izložbi Marine Abramović. Veoma me zanimalo na koji način će se izboriti sa problemima koji nužno nastaju prevođenjem živog umetničkog performansa u muzejski format. Za utiske mi morate dati više karaktera. Mislim da će izložba ostati zapamćena i po tome što se aktuelna vlast koja suštinski sprovodi antiprosvetiteljsku i anticivilizacijsku kulturnu politiku, potpuno identifikovala sa ovom izložbom, dok je na drugoj strani iz redova opozicije dolazila kritika, pa čak i diskvalifikacija konceptualne umetnosti sa pozicija teškog konzervativizma.

Svet

Što se sveta tiče, mogu da izdvojim vrlo problematičnu situaciju sa bijenala u Veneciji, na kojem je švajcarski umetnik, bez konkretnog stava, izložio olupinu broda sa kojim je potonulo skoro hiljadu migranata, koji su iz Afrike krenuli ka Evropi. Tragični „objekat“ smešten je u isto polje značenja sa drugim umetničkim delima, među kojima ima i budalaština, ispred kojeg je publika pravila selfije, sa čašom aperol spritza u ruci. To sam zapamtio iz 2019.