„Premeštanja kulturnih ratova među najmlađu populaciju“: Šta o knjizi za decu „Dogodine u Prizrenu“ misle Srđan Dragojević i Muharem Bazdulj

O čemu je ova knjiga za koju je tekst napisao Aleksandar Miljević, a ilustrovao je Predrag Ikonić, da li je ona za decu i šta iz nje mogu naučiti o svojoj skorijoj istoriji?

Pa, kako se sa korica ovog izdanja poručuje u pitanju su priče u slici i reči “o pljačkama, ubistvima, prebijanju Srba. O rušenju i paljenju pravoslavnih svetinja…

Pa kako ostati ravnodušan na toliku patnju, muku i tugu na našem raspetom Kosovu i Metohiji”, sugeriše se sa korica.

Nazivi poglavlja su “Ne damo svetinje“, „Svi u napad”, „Desant na Prištinu“, „Povratak na Košare“, „Nikad granica“…

A, u najkraćem, radnja knjige ide ovako:

“Jedan dečak zaspi slušajući poznatu pesmu ‘Dogodine u Prizrenu’ i usni povratak srpske vojske na Kosovo i Metohiju.

U njegovom snu srpski specijalci upadaju u Pećku Patrijaršiju i Dečane da bi sprečili njihovo uništenje dok ne stigne glavnina vojske.

Naši osvajaju Gazimestan, Gračanicu i Prištinu i slikaju se pred praznom američkom bazom Bondstil.

On jasno vidi suze radosnice kod dece i vojnika u oslobođenom Orahovcu, konačno oslobošenje svih naših svetinja i trijumfalni ulazak srpskih tenkova u carski Prizren.

Uz ovako lep san o slobodi mladi čitaoci će imati prilku da kroz kratke poučne priče, ali i očitavanjem QR kodova koji će ih odvesti do video-sadržaja, saznaju više o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kosovsko metohijskim svetinjama i pesmama posvećenim Kosovu.”

Interesantna je i posveta autora ispisana na početku knjige gde on kaže da je “’Dogodine u Prizrenu’ posve}ena svima koji sanjaju o oslobo|enju naše svete zemlje”, Kosova i Metohije.

Kako kaže, “Jevreji su skoro 1900 godina sanjali povratak u svoju postojbinu uz pozdrav ‘Dogodine u Jerusalimu’. Kinezi su 100 godina sanjali da od okupatora povrate Hongkong. Za to vreme su moćnici koji su jednima i drugima onomad oteli njihove zemlje ili nestali ili onemoćali.

Zato sanjajte i ne brinite! Istorija nam govori da se snovi o slobodi uvek ostvaruju. Dogodine!”, poručuje se na kraju ove posvete.

Slede potom stihovi tradicionalne crnogorske himne: “Onamo, namo…za brda ona Milošev, kažu, prebiva grob! Onamo pokoj dobiću duši, kad Srbin više ne bude rob”, pa odeljak “Progon svega srpskog”.

Glavni junak se zove Milan i deluje, makar na slici, kao dečak koji prati, ono što možda “mi”, starije generacije, smatramo donekle savremenim trendovima. U uglu Milanove sobe je gitara, izvaljen na krevetu sa slušalicama i mobilnim telefonom na prsima sluša valjda neki rokenrol.

Sad, dosta neobično deluje to đto mu je, umesto postera neke muzičke, filmske ili sportske zvezde iznad uzglavlja kreveta ikona, ali dobro, kako knjiga odmiče, da ne spojlujemo, videćemo da ona ima funkciju.

Da li je ovo stvarno knjiga za decu?

Muharem Bazdulj, pisac, novinar i prevodilac, ogradio se od preciznog odgovora jer knjigu, kako kaže, nije video, njegov odgovor se zasniva na onome što je dosad pročitao u medijima.

– Odmah da se ogradim i kažem: knjigu nisam video i moj komentar je zasnovan na medijskim izveštajima. U inostranstvu sam trenutno pa ne mogu ni prošetati do knjižare da pomenutu knjigu barem ovlaš prelistam. Principijelno govoreći, kao i kod filmova koji se, ako na specifičan način tretiraju kompleksne teme, ne preporučuju deci i maloletnima, tako i kod knjiga upućenih toj publici treba biti naročito oprezan. Iz nekih potenciranih detalja, rekao bih da ovde ima elemenata sadržaja neprimerenog deci, ali, ponavljam, nisam siguran da i oni nisu tendenciozno selektovani. U svemu je možda najzanimljivije videti ovo kao ilustraciju premeštanja naših kulturnih ratova među (naj)mlađu populaciju. Stariji su preduboko u svojim rovovima, tu ostaje status quo, a pobedu odnosi narativ koji trijumfuje među onima na kojima svet ostaje.

Reditelj Srđan Dragojević, kome smo, kao i Muharemu Bazdulju, poslali tekst City Magazina“Vojnički selfi sa Košara i san o slobodi“, podseća da se dugo zalagao da se u naš obrazovni sistem uvede predmet Istorija umetnosti i civilizacije, i to od prvog razreda osnovne škole.

– Ovakva knjiga je, ma koliko opskurna bila, samo dobar povod za širu i važniju diskusiju na temu koju afirmiđem više od dve decenije, a to je da je u našem školskom sistemu neophodan predmet Istorija umetnosti i civilizacije i to od prvog razreda osnovne škole. Ono sto je važno je mogućnost osavremenjivanja državnog školskog sistema. Ovo drugo se može podvesti pod proizvode koji imaju svoje tržište, i gde zakoni trižišta funkcionišu. Na našem tržištu, sa svojim specifičnostima, ove pojave nisu retke i mogu se podvesti pod vidove „eksploatation-a“ u popularnoj kulturi, zajedno sa brojnim primerima misticizma, numerologije, teorija zavere, eksploatacije u domenu popularne religije i slično. U uspeđnim društvima i zadovoljnim, sa samoostvarenim Građanima, ovo tržište je nešto manje – zaključuje Srđan Dragojević.

Deca pamte priče iz detinstva

Kako izdavač navodi, „Dobro dete“, edicija knjiga za decu „ima za cilj da podstakne kod dece razvoj onih osobina koje su oduvek krasile velike i nezaboravne ličnosti – veru, hrabrost, dobrotu, istinoljublje, nesebičnost, ljubav… jer to je ono što istinski ispunjava čoveka i čini ga srećnim. Deca pamte priče iz detinjstva, vezuju se za te priče i njihove junake, i kopiraju ih u svom životu pa je vrlo korisno da im se dok su još mala čitaju priče koje promovišu vrline i dobra dela, kao i da im se kada malo porastu poklanjaju knjige sa takvim temama, da ih sami čitaju.

Jer kakva nam odrastu deca, takav će biti i svet u kojem ćemo i mi i oni ubuduće živeti“, poručuje izdavač.

Pored knjige „Dogodine u Prizrenu – san o slobodi“, u ediciji „Dobro dete“ objavljeni su i naslovi „Srpski junaci – Od Kosovskog boja do Košara“ za decu uzrasta 8+; „Žene junaci Velikog rata“, takođe za uzrast 8+, kao i „Košare – novi Kosovski boj“ i „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“. Mališanima uzrasta 4+ namenjene su „Priče o dobroti“, a za one 6+ „Priče o dobroti 2“, „Priče o majci“, „Kad je car bio mali“, dok je deci koja imaju više od osam godina namenjeno izdanje „Čuda božija“.