Kada film postane hit, onda nikoga ne zanima za koliko je para snimljen. Međutim, kada posle prve nedelje prikazivanja njegova zarada padne za 60 odsto, svi počnu da upiru prstom. Najlakše je videti u čemu je problem ako se kaže da studiji na reklamu troše između 34 i 37 odsto troška pravljenja filma. Ili – za svaki potrošeni dolar na snimanje filma troši se i 51-58 centi u Americi i Kanadu na njegovu reklamu. Pod pretpostavkom da distributer dobije 55 odsto od prodatih ulaznica, to znači da je jedno prosečno holivudsko izdanje iz 2009. godine moralo da zaradi 186 miliona dolara kako bi vratilo uložene pare.
Ako se pogleda na šta najviše odlaze pare namenjene marketingu – sasvim logično, to je televizijsko oglašavanje. U nedelji kada bi film stizao u bioskope studiji su, u proseku, trošili po 26,5 miliona dolara na reklamu. Cilj je stvoriti nacionalni brend, lako prepoznatljiv za kratko vreme. Razlog za to je očigledan – sem apsolutno najvećih hitova kao što su „Avatar“ ili „Alisa u zemlji čuda“, mnogi filmovi nemaju tako izrazito dug bioskopski život, pogotovu uz konkurenciju koja svake nedelje pristiže.
Podaci NielsenMedia pokazuju da je ulaganje u TV-reklamu poraslo sa 35 odsto 2006. godine na 41 odsto prošle. No, to ne znači da će se taj trend nužno nastavljati pošto se studiji sve više okreću internetu, pa se i tu sve više para troši – sa pet odsto 2006. na 12 odsto prošle godine. Evidentno, bez velikog ulaganja u film veliko je pitanje da li bi neko ostvarenje uspelo kod američke publike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
