„Doktor Stranac“ – premijera predstave o migraciji zdravstvenih radnika iz Srbije u amfiteatru Instituta za anatomiju

Mada, realno, ne šeta se baš svaki dan po Muzeju anatomije, ne sedi se zbog pozorišta u jednom od tri amfiteatra na kojima se održavaju predavanja iz anatomije, najtežeg predmeta na Medicinskom fakultetu, teško i da se o pozorišnom komadu govori u društvu profesora/ doktora/ prodekana izuzev ako nije reč o Bitefu i ako vas u ovu šetnju ne vodi njegov umetnički direktor Ivan Medenica.

Okupljanje uz osveženje je bilo zakazano u 10, potom su se novinari, novinarke, fotoreporteri, predvođeni PR Mladenom sa zastavicom Bitefa i Medenicom na čelu, uputili u kraću šetnju do Instituta za anatomiju „Niko Miljanić“, pa ekskluzivni obilazak Muzeja anatomije uz vođenje prof. dr Milana Milosavljevića, a zatim u amfiteatar na čas anatomije.

Nije baš bio čas nego predstavljanje komada „Dr Auslender/ Made for Germany“, koja ima veze sa anatomijom, fenomenom odliva naših zdravstvenih radnika i lekara u Nemačku, koji se “proizvode” baš u amfiteatru u kome smo juče sedeli i gde će se održati premijera na 56. Bitefu.

Uvodno “predavanje” održao je Ivan Medenica koji je istakao da nikad lepšu, lakšu i bolju saradnju nije imao kao sa ljudima s Medicinskog fakulteta, a zatim je objasnio vezu između ovogodišnje teme Bitefa i predstave „Dr Auslender/ Made for Germany“ koja ima dva naslova jer autori nisu mogli da se odluče za jedan, što je njemu, kako je rekao, potpuno opravdano.

– Mi smo ove godine izabrali da tematski fokus bude pitanje rada u novim okolnostima posle pandemije, pa sada i rata u Ukrajini – fenomeni kao što su gubitak posla, prekvalifikacija, prekarni rad i novi vidovi eksploatacije – rekao je Medenica, dodajući da je Bitef smatrao da kad je već to tema, onda nije baš društveno odgovorno samo trošiti velika budžetska sredstva na događaje izuzetnih stranih predstava, nego nešto treba uraditi i za domaću pozorišnu scenu.

– Pogotovo nezavisnu pozorišnu scenu – kako je istakao, a koja je u uslovima pandemije najteže prošla.

Prema njegovim rečima, predstava “Dr Auslender / Made for Germany” bavi se bolnom temom za sve nas, pa i za profesore Medicinskog fakulteta i za društvo uopšte, a to je masovni odlazak naših zdravstvenih radnika u Nemačku ali je važno reći da odgovornost za takvu situaciju nije na instituciji, koja nam je domaćin.

– To je odgovornost države – podvukao je Medenica.

Pre nego što je prepustio reč profesorima Medicinskog fakulteta Milanu Milosavljeviću i Arsenu Ristiću, koji je i prodekan, kao i autoru predstave Bojanu Đorđevu, on je zatražio da mu se dozvoli da bude malo patetičan i da aplauzom pozdravimo zdravstvene radnike kojima se kao društvo nismo dovoljno odužili i zahvalili za sve ono što su za nas učinili tokom pandemije.

Autor predstave Bojan Đorđev rekao je da se komad „Dr Auslender (Doktor Stranac) ili Made for Germany” nastavlja na njegov prethodni rad i istraživanje statusa kvo kasnog kapitalizma, kao i odnosa između centra i periferije u ekonomskom smislu.

– Predstava tretira specifičan aspekt društva u kome danas živimo, a to su ekonomske migracije. Priča iz Beograda i Srbije je zapravo samo jedan deo jedne velike slike sveta koji je u konstantnom pokretu. Taj momenat pandemije kojem smo prisustvovali, koliko god bio traumatičan, bio je i vrsta privilegovane situacije u kojoj možete da sagledate šta se dešava kada se taj svet delimično zaustavi zato što su medicinski radnici radili sve vreme – podsetio je Đorđev.

On je istakao da je specifičnost predstave jer govori o migraciji zdravstvenih radnika iz Srbije, ali i iz drugih delova Evrope u Nemačku.

– I, to nije stvar jedne ili druge države. To je stvar jednog organizma koji uspeh jedne teritorije zasniva na uspostavljanju granica i na tome ko je dobrodošao da pređe tu granicu, a ko nije – pojasnio je Đorđev.

On je ispričao da su tekst za predstavu napisale Tanja Šljivar i Mina Milošević, koje su intervjuisale 13 zdravstvenih radnika različitih obrazovnih nivoa, od negovateljica, do vrhunskih lekara koji su otišli u Nemačku ili se spremaju da idu u Nemačku ili se pak vraćaju, pa idu i napred i nazad.

– Centralni deo predstave čine njihove priče, njihove dileme, razlozi zbog kojih su otišli, zbog kojih se vraćaju i to nisu uniformne ispovesti. I to je samo jedna od tačaka dugog niza migracija koji se dešavao i koji će se dešavati – konstatovao je Đorđev.

A zašto baš lekari?

Zato što je, kako je ispričao, poslednjih pet-šest godina od ljudi u svom okruženju mnogo puta čuo da se ili spremaju ili su već krenuli na put, a nemački se uči masovno.

– Ono što mi je takođe bilo zanimljivo je da medicinski radnici i lekari čine veliki broj pozorišne publike. Ta neka veza između umetnosti i pozorišta i lekara je čini mi se jako bitna – zaključio je Bojan Đorđev.

U predstavi četvoro glumaca igra 13 ispovesti: Dragana Varagić, Željko Maksimović, Aleksandar Đinđić i Olivera Guconić, saznali su juče novinari u prvom delu šetnje “Casual Friday”.

A o drugom delu šetnje do Centra za kulturnu dekontaminaciju i predstavljanju predstave „Svet bez žena“ Maje Pelević i Olge Dimitrijević, te ekskluzivnom vođenju kroz izložbu “Ovo je mural” u narednom tekstu u duhu „Opuštenog petka“…