Dokumentarac o Harlemu naše rediteljke na Jutjub kanalu Njujork tajmsa (VIDEO)

Danas, njegova majka Džin kroz svoju organizaciju “Harlem Mothers SAVE” bori se protiv oružanog nasilja među mladima i pomaže drugim roditeljima da se nose sa bolom gubitka.

Preplićući scene iz Latronovog filma sa scenama iz današnjeg života Džin, film „A Harlem Mother“ je tragična i inspirativna priča iz prespektive majke i sina.

Film je snimala, režirala i producirala srspka rediteljka Ivana Todorović pre deset godina. Ovaj film je imao premijeru u bioskopu velikana dokumentarng filma Alberta Maysles-a u Harlemu. Prikazan je na mnogim festivalima poput Michael Moor-ovog “Traverse City”, “Palm Springs Int ShortFest”, Američkog paviljona na Kanskom Festivalu i u “Anthology Film Arhives”.

Dobio je nekoliko nagrada na festivalima u Americi poput Best Documentary Film Profile na festivalu Mixed Messages Film Festivall u NJujorku Nagrada publike na Fear no Film, Utah Arts Film Festival u Utah.

The New York Times je u partnerstvu sa Kickstarter kampanjom napravio izbor od šest najbojlih kratkih filmova koji su finansirani kroz Kickstarter kampanju.

Sada ovaj film može besplatno da se pogleda na njihovom Jutjub kanalu.

„A Harlem Mother“ kratki dokumentarni film je moj završni rad na katedri Documentary Media na „The New Shool“ univerziteta u NJujorku.

Kada sam upoznala majku Džin i čula njenu priču, znala sam da želim da napravim film o njoj i njenog borbi. Sićušna žena me je oduševila svojom snagom, sa kojom je uspela da nakon par godina od smrti svog sina, napravi organizaciju koja se borbi protiv oružanog nasilja mladih i spašava živote druge dece. Tokom snimanja filma se desilo nekoliko ubistava mladih i uvidela sam veličinu problema oružanog nasilja mladih u NJujorku ,kaže rediteljka filma za Danas.

Ona kaže da je majku Džin slučajno upoznala u Harlemu i odmah poželela da ispriča njenu priču.

“Brzo smo se sprijateljile i pratili smo je u svim njenim aktivnostima narednih osam meseci snimanja filma. Ja sam snimala i režirala film a moj kolega, David Guiterrez Camps je snimao zvuk. Snimanje filma je bilo teško i naporno. Moj kolega i ja smo često plakali tokom snimanja sa Džin ili roditeljima čije priče smo slušali. Fizički je takođe bilo naporno, jer sam živela na sat vremena metrom od Harlema i na svako snimanje sam nosila 10 kila opreme i tehnike. Ali sa svakog snimanja sam se vraćala kući zadovoljna jer sam znala da radimo iskreno i da je važno”, priča sagovornica Danasa.

Po završetku filma, Džin je gostovala na svim festivalskim prikazivanjima filma u NJujorku i na taj način dobila priliku da razgovara sa publikom o temi oružanog nasilja mladih. Film joj je otvorio vrata da gostuje u školama, univerzitetima i kulturnim centrima.

Želela sam da kroz ovaj film ispricam tragičnu i inspirativnu priču iz perspektive majke i sina. Da film nosi univerzalnu emociju bola roditelja za detetom. Da publika moze da se identifikuje sa i tim bolom i sa snagom koja je proistekla iz tog bola, zaključuje sagovornica Danasa.