Rukovodio sam se idejom da je Beogradu potreban festival koji ima jasno profilisan program koji premijerno prikazuje aktuelne i tematski reprezentativne filmove, a po broju ostvarenja koje predstavlja je saglediv sa stanovišta prosečnog gledaoca – kaže Igor Toholj odgovarajući na pitanje zašto još jedna manifestacija posvećena dokumentarcima pored postojećih.
Prema njegovim rečima, filmski festivali vremenom prerastaju mogućnosti prosečnog gledaoca razvijajući prateće programe koji su „industry“ ili edukativni programi.
– Na prvom Dok festivalu biće prikazano 20 dugometražnih dokumentaraca koji su sveži ili koji su imali premijere na velikim svetskim festivalima a posle toga nisu imali značajnija prikazivanja – skreće pažnju Toholj dodajući da će neki od njih ovde imati evropsku premijeru, kao što je film Nanija Moretija „Santjago – Italija“.
Toholj kaže da se Dok festival razlikuje od ostalih i po tome što ima selekciju „Prvi korak“ u okviru koje se prikazuju debitantska ostvarenja, što je praksa i na velikim svetskim festivalima.
– U okviru ove celine publika će moći da vidi nekoliko izvanrednih dokumentaraca raznih stilova koji će biti ravnopravno prikazani sa svim ostalim filmovima. Tako će debitanti imati podjednake šanse kao poznati reditelji, laureati, odnosno veterani, da se kvalifikuju za program, kada on sutra preraste u takmičarski – kaže Toholj.
Iz celine posvećene prvim dokumentarcima on izdvaja film koji bi, kako kaže, mogao biti zanimljiv našoj publici. To je film „Kriza je naša“ nemačke autorke Rebeke Kaufman koja prati svakodnevni život prosečne grčke porodice koja se polako raspada usled krize; zatim film „Naša Afrika“ Aleksandra Markova, kao i „Double Me“ koji se u maniru dokumentarnog eseja bavi temom kolonijalizma iz intimističkog ugla.
Toholj podseća da prvi Dok fest neće biti takmičarskog, nego revijalnog karaktera i da je izbor od 20 filmova relevantan, kao i da on reflektuje stanje u dokumentarnom filmu kako kroz premijere, tako i kroz filmove koji su predstavljeni na velikim festivalima.
– Ja sam se više projektovao u vizuru prosečnog gledaoca i više računam na to da običan bioskopski gledalac dođe i vidi dva ili tri dokumentarca dnevno po sopstvenom izboru baš kao što bi neko iz Sinepleksa došao da gleda holivudski film. To mi je važnija misija nego da festival bude profesionalna platforma za dokumentariste – kaže Toholj. Prema njegovim rečima, Festival se sastoji iz četiri tematske celine plus retrospektiva dokumentaraca Hajrudina Krvavca koji pred našom publikom nisu prikazivani. Glavni program ima selekciju „Vrhunci“ u sklopu koje su filmovi sa festivalskim karijerama ili su prikazivani na festivalima A kategorije.
Festival se otvara filmom „Zašto smo kreativni?“ Hermana Vaskea koji je sniman tokom trideset godina. Ovo ostvarenje je premijerno prikazano na Venecijanskom festivalu. Tu je i film „Proslava“ koji iz arhivskog materijala beleži poslednji veliki nastup Iv Sen Lorana.
– Film je imao premijeru na Berlinskom festivalu pre deset godina da bi ga autor odmah nakon toga iz nepoznatih razloga povukao i tek sada ga je ponovo pustio u opticaj. Tu je i film s Kanskog festivala „Država protiv Mandele i ostalih“. Reč je o vrhunskoj doku animaciji i rekonstrukciji suđenja iz 1964. godine tokom kojeg je osuđena čitava grupa oko Nelsona Mandele. Selekcija filmova „Na ivici“ predstavlja filmove u čijem su fokusu bizarne teme ili karakteri kao što je „Dok nas pornić ne rastavi“, zatim film „The Man Who Stole the Banksy“. Što se tiče selekcije „Biografije“, pored filma o Iv Sen Loranu, imamo i dokumentarac koji se iz specifičnog ugla bavi jednim događajem u karijeri Žan Pol Gotjea, zatim film „Ko je Artur Ču?“ o američkom internet blogeru koji živi neku vrstu paralelnog života na internetu dok mu se u isto vreme u privatnom životu dešavaju razne turbulencije – najavio je Toholj
Prema njegovim rečima, ovaj festival predstavlja spoj dokumentarizma, to jest, specifične refleksije realnosti i visoke tehnologije.
– Filmovi će se prikazivati u jednoj od najmodernijih sala u celoj zemlji, u sali šest Kombank dvorane koja ima oko 240 mesta, laserski projektor, vrhunsko ozvučenje i koja je vrlo udobna. Filmovi će se takođe prikazivati i u sali pet manjeg kapaciteta. Ovakav spoj dokumentarnog filma i visoke tehnologije koji multipleks bioskop može da nam omogući nije bio čest slučaj kad su u pitanju festivali dokumentarnog filma u Srbiji – poručio je Igor Toholj.
Bouvi, Tarantino, Venders…
Venders, Tarantino, Mandela, dalaj-lama, Bono, Anđelina Džoli i Kitano, samo su neki od umetnika koji su reditelju Hermanu Vaskeu odgovorili na pitanje zašto su kreativni. NJegov film večeras svečano otvara novi festival dokumentarnog filma. Ovaj Vaskeov dokumentarac okuplja najintrigantnije svetske umetnike i umove današnjice, među kojima se nalaze dobitnici Nobelove nagrade i Oskara. Ceo projekat započet je intervjuom sa Dejvidom Bouvijem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
