Jak utisak na publiku u Kanu, sasvim očekivano, ostavio je dokumentarac „Eau Argentee, Syrie autoportrait” (Srebrna voda, autoportret Sirije), sineaste Osama Mohameda, Sirijca koji je u egzilu. On je pobegao iz svoje zemlje u Francusku 2011. godine, a njegov film je brutalan i težak za gledanje. Dovoljno je videti trenutak kada starca pogađa metak u glavu, iako je amaterski snimak zrnast i sav se trese, pa da gledalac shvati šta ga očekuje u ovom filmu.
„Od kako sam napustio Siriju, postao sam kukavica”, to kaže u filmu glas reditelja, ali sam film jeste izrazito hrabar i dokument koji se mora videti kako bi postalo jasno šta znači uništavanje zemlje, ljudi pod opsadom i moć izveštavanja. Ophrvan krivicom što je napustio zemlju u krizno vreme, Mohamed se okrenuo amaterskim snimcima sa YouTube-a. Preko njih je gledao šta se dešava kod kuće, a sam njegov film je pačvork sastavljen od moćnih filmskih snimaka koje je pronašao na netu.
Ključni među njima dolaze od mlade Kurtkinje iz Homsa – Vijam Simav Bedriksa, koju je Mohamed našao na onlajn četu pod nadimkom Simav. Ona je bila ta koja je počela da snima kako se njen grad pretvara u ruševine. „Za režim – kamera je oružje”, kaže Simav, jedna od ljudi koji su rizikovali svoje živote kako bi dokumentovali događaje iz Sirije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
