Dolazak 1Foto dokumentacije Arhipelaga

Pretražujete ručnu torbu i u njoj pronalazite dva pasoša, dva telefona, dva novčanika, dve bankovne kartice, dva priveska za ključeve, kao i pakovanje sa jednom vlažnom maramicom za brisanje ruku.

Kao jedini predmet u jednom primerku koji uočavate pred sobom, vlažna maramica odmah budi vašu pažnju, a morate priznati da budi i vašu simpatiju mada vam se sama pomisao da održavate privilegovan odnos sa tim proizvodom namenjenim higijeni ruku čini sasvim neobičnom. Kako sebe ne zamišljate kao osobu koja bi se promišljeno šetala unaokolo sa pakovanjem pojedinačne vlažne maramice za ruke, jer, i pored nepobitno nerazjašnjenih senki koje za sada zamračuju pojedine strane vaše biografije, vi ste čvrsto ubeđeni da niste jedna od onih osoba, uostalom, veoma dostojnih poštovanja, koje ubacuju takve vlažne maramice za brisanje ruku u svoju torbu pre nego što krenu na put ne bi li predupredile eventualnu mogućnost da u nekom trenutku neće imati pristup tekućoj vodi, makar to bilo samo zato što uopšte ne znate gde se to takve vlažne maramice kupuju pa možete koliko god hoćete da preturate po glavi ali jedina slika koja vam se javlja je slika stjuardese koja ih deli putnicima u avionu te vam se sada čini nesumnjivim da vam je maramica koja je u vašem posedu upravo i data u nekom avionu i to verovatno u onom iz kog ste upravo izašli, što znači da se ne nalazite ovde da biste se ukrcali već zato što ste se iskrcali. Zaključak je da nemate šta da brinete i da ne morate da tražite broj leta aviona u koji bi sada trebalo da se ukrcate, jer ste vi već stigli, dakle, ovaj aerodrom nije mesto vašeg polaska nego vaše konačno odredište, o tome svedoči vlažna maramica. Međutim, ostaje da se utvrdi da li je reč o odlasku ili o povratku, odnosno da li se vraćate kući ili započinjete boravak u inostranstvu.

Pošto ste se mašili za svoj kofer, primećujete da je na njega prilepljena nalepnica kakve se stavljaju na prtljag prilikom ukrcavanja, da je napola pocepana, ali ste ipak uspeli da je pročitate, tako da ste mogli i da se poštedite podrobnog ispitivanja kese za higijenske uloške, jer je ovde dato obaveštenje bilo potpunije, polazak IASSAG LFT 1A 12:25 dolazak PARIS CDG, 2F 15:05, dakle, poleteli ste iz Jazigije, što ste već ranije blago naslutili zagledajući u sopstvene isprave, no makar sada imate dokaz o tome, ali bolje je precizirati da bi bilo ispravnije govoriti o skupu naznaka koje pretpostavljaju činjenicu <polazak iz Jasaga> nego o dokazu, pošto vam je priraslo srcu da budete neumoljivi u mentalnom izrazu, bilo da ima ili nema prostitutki u vašoj glavi. Zapažate da je u pisanju imena Iassag na etiketi napravljena pravopisna greška, što nije samo po sebi greška, jer je napisano u skladu sa međunarodnom grafijom, ali se na jaziškom ime piše sasvim drugačije, eto još jednog obaveštenja do koga imate slobodan pristup u sećanju. Sve u svemu, nije toliko strašno što ne znate ni ko ste, ni kuda idete, vi znate gomilu drugih, veoma korisnih stvari.

Prolazite carinu bez ikakvih prepreka uprkos svojoj blještećoj dijademi za koju su na tren posumnjali da je falsifikat, što je bila tek lažna uzbuna, jer to je originalni model ili bar manje poznat u Francuskoj i tako ste se obreli van zone rezervisane za putnike. Očigledno je da vas niko ne čeka, ni muž, ni podvodač, ni trgovac drogom. Zasigurno vam nedostaje nekoliko elemenata iz konteksta, a bez konteksta nema razumevanja koje bi zaslužilo da ponese to ime i pri svemu tome smatrate da je prilično uvredljivo što se niko nije potrudio da dođe po vas, ne računajući i to da bi vam sad bilo jasno gde treba da odete. Živo se nadate da je reč o povratku u Francusku, a ne o odlasku, budući da je odlazak na neko odredište gde nema osobe koja bi vas dočekala apsolutno deprimirajući, kao da je ljude baš briga za to što se neko izmešta samo da bi došao upravo u njihovu zemlju.

Ostajete neko vreme tu, ukopani, a onda ponovo počinjete da pretražujete sadržinu vaše ručne torbe u nadi da ćete u njoj naći neku adresu, vizitkartu, nešto što bi vam razotkrilo gde ste smislili da ćete biti smešteni tokom vašeg boravka u Francuskoj ili opet, ukoliko je ovo zemlja u kojoj obično živite, gde se onda nalazi vaš stan ili vaša kuća. Očigledno je da na privescima za ključeve nema ničega, a isto tako bi neko trebalo da bude budala pa da stavi svoju adresu na privezak za ključeve. Vaši telefoni su ugašeni, više volite da ne rizikujete time što bi ih možda blokirali ukucavajući pogrešne kodove. Protresli ste vaše pasoše kako biste proverili da se neki papirić nije umetnuo među njihove stranice, a opet strogo se uzdržavate da ih ne pregledate, jer bi to bilo krajnje sumnjivo: normalni ljudi nikad ne čitaju podatke sa svojih ličnih dokumenata jer su im već poznata obaveštenja koja se nalaze u njima. U novčaniku koji identifikujete kao francuski pošto sadrži evre, dok je onaj drugi pun jaziških kruna, pronalazite dovoljno novca da sebi platite dve do tri noći u hotelu i u nedostatku boljeg rešenja, krećete u potragu za taksi vozilom.

Prevod s francuskog: Katarina Trajković

Autorka je poznata francuska književnica, čiji je roman Dvojno državljanstvo upravo objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Sanja Nikolić specijalno za Danas o gostovanju Salmana Ruždija u Berlin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari