Domaće snage spremne za ceo barokni repertoar

Od tada mi je ostao urezan duboko u duši i uvek sam želeo da ga izvedem. Muzika je apsolutno predivna, a tekst nosi izuzetno snažnu poruku. Nažalost, partitura je tek je nedavno kompletno skenirana i stavljena u Petruči notnu biblioteku na internetu. Za orkestarske note obratio sam se kolegi Vaclavu Luksu iz Češke, a činjenica da je ove godine Kaldarina godišnjica dodatno je doprinela da se odlučimo da ovaj oratorijum izvedemo baš sada. Pored toga, priča govori o okretanju prema duhovnosti jer nas zemaljske stvari mogu dovesti u neprilike, što je u ovom trenutku veoma blisko svima, bez obzira da li se radi o rijaliti programima kojim nas zaluđuju, mobilnim telefonima, zabavama na splavovima ili korona virusu – kaže u razgovoru za Danas Predrag Gosta, dirigent i umetnički direktor 15. Festivala rane muzike, povodom prvog izvođenja Kaldareovog baroknog dela u Srbiji i na Balkanu u subotu u beogradskoj rimokatoličkoj crkvi Svetog Petra.

Ovogodišnji festival otvoren je 17. septembra, najavljeno je 13 koncerata od kojih će neki biti izvedeni i u Novom Sadu u okviru „Dana barokne muzike“.

Regionalna premijera „Magdalene pod Hristovim stopama“, u godini u kojoj se obeležava tri i po veka od rođenja njenog autora, italijanskog baroknog kompozitora Antonija Kaldare, najavljena je kao centralni događaj Festivala.

Prvobitno planiran za jun, Festival je odložen za septembra, ali to, kako znamo i po drugim kulturnim događajima, nije jedina promena u vezi sa njim.

– Pandemija je uticala na naše kompletno poimanje šta muzika koju izvodimo znači kako publici tako i nama samima. Programski, smatram da je koncepcija sada i bolja od one koja je bila predviđena za juni, jer smo se okrenuli više našim snagama u koje već toliko dugo ulažemo. Zbog činjenice da nismo bili u mogućnosti da dovedemo puno stranih gostiju okrenuli smo se našim talentima i shvatili da smo se osposobili da u našoj zemlji izvedemo bilo kakav barokni repertoar sa domaćim snagama. To je veliki uspeh koji je pre svega postignut zahvaljujući sedmogodišnjim radom Beogradske barokne akademije koja se redovno održava od 2013. godine.

Jedna od zanimljivosti ovogodišnjeg festivala su i dela žena kompozitora za fortepiano iz 18. veka.

– Bojana Dimković je autor ovog izuzetno zanimljivog programa koji će biti ekskluziva u našem gradu. Žene su bile i te kako uspešne u muzici a i u svim drugim granama nauke i umetnosti, što se često zaboravlja i mislim da je sjajno da možemo pokazati i manje poznat repertoar žena kompozitora, koji je verovatno samo manje poznat zbog činjenice da nisu bile muškarci. U trenutku kada se čovečanstvo ponovo budi i podiže glas protiv rasizma, klasnih i verskih razlika, kao i svih drugih nehumanih i neprikladnih oblika ponašanja, ovaj program na simboličan način pravi svoj doprinos.

O vremenu izloacije i ograničenja koja su i dalje na snazi, Gosta razmišlja kao o trenucima preispitivanja.

– Izolacija nas je podsetila kako je to kada ste ostavljeni samom sebi i svojim najbližima, i kad shvatite da škole i diplome ne mogu da vam pomognu da budete zdravi, slobodni, siti ili srećni. Ovo je za mene bio period samorefleksije, vreme donošenja nekih novih odluka i pravljenja novih izbora za budućnost. A kakva je ta budućnost vrlo brzo će biti jasno.

Inostrana iskustva u svetu rane muzike kad su nastupi i letnji festivali u pitanju, kao i ponovno otvaranje kulturne domaće scene za našeg sagovornika takođe su prilika da se pruži nešto novo.

– Od ponovnog otvaranja pozorišnih i koncertnih prostora u Srbiji očekujem da čujem i osetim nešto novo. Svi smo bili u izolaciji, svi smo imali mogućnost da se resetujemo i osmislimo programe za buduće sezone i aktivnosti, svi smo dobili mogućnost da se spremimo da, kad „bioskop ponovo bude počeo da radi“, pokažemo šta znamo i da li smo nešto iz prethodnih meseci i naučili. Onima kojima je nerad odgovarao poručio bih da se penzionišu i da ne izlaze na scenu, jer time samo upropašćavaju već dovoljno propaćenu muzičku realnost. Strana iskustva u svetu rane i klasične muzike i uopšte iskustva se kreću od onih gde čitamo o multimilijardskoj pomoći kulturnim institucijama koju je dala Nemačka, do totalnog fijaska u SAD ili čak u Velikoj Britaniji, gde su koncerti otkazani i zabranjeni. Između ovih dešavanja, čujem o povremenim koncertnim dešavanjima bez publike, pod maskama i uz internet-striming, te o efektima takvih dešavanja kako na publiku tako i izvođače. Iz svega se nešto da naučiti, a koliko taj nauk košta je pitanje za drugi put.

Čoveku je potrebna i hrana za um i dušu

– Činjenica je da smo na neki način već prinuđeni da makar deo svog kulturnog života provedemo onlajn, bilo da se radi o publici ili da se radi o umetnicima. Siguran sam da povećanje ponude koncerata na internetu može da pomogne popularizaciji klasične muzike, ali nisam siguran da je ovakav model moguć da se održi dugoročno. Istraživanja su pokazala da je čoveku potrebna ne samo hrana za telo nego i za njegov um i njegovu dušu. Muzika, kultura, pozorište – sve to je potrebno ljudima da bismo se razlikovali od životinja, da možemo da kažemo da živimo u civilizovanom društvu. Kod nas se ne obraća dovoljna pažnja na čovečju psihu, već samo na materijalnu stranu života. Korona je dodatno doprinela ovom udaljavanju društva od čoveka, nebrizi za ljude kao duhovna bića. Nadam se da je stanje ipak samo privremeno i da ćemo se uskoro vratiti u normalu – kaže Predrag Gosta.

Akustika i intimnost crkve

– Izuzetna akustika crkve kao i intimnost koju prostor pruža glavni su razlozi zašto se Festival održava u Crkvi Svetog Petra. Muzika koju izvodimo je uglavnom kamerna, a pored toga i sakralna. I program i prostor nadograđuju jedno drugo, te pružaju najbolje iskustvo publici – objašnjava Gosta zbog čega se jubilarni 15. Festival rane muzike vratio u prostor u kome su nastali i ova manifestacija i Studio za ranu muziku.