„Domišljanje“ sveta

Objavljen gotovo sedam godina nakon svetske premijere dela, ovaj dvostruki kompakt disk za koji su snimci načinjeni tokom ponovnog izvođenja 2004. godine, potvrđuje delo „Pišući Vermeru“ kao jedno od najprovokativnijih ostvarenja savremene opere. U svojoj dugoj operskoj saradnji, Piter Grinavej i Luj Andrisen koristili su činjenicu da je život poznatog slikara najvećim delom nepoznat, te su „domislili“ njegov svet. Grinavejev libreto je niz pisama napisanih Vermeru (pišu mu supruga Katarina Bolnes, model Sakija de Fris – fikcionalan lik – i tašta Marija Tins), koja obiluju svakodnevnim događajima iz porodičnog života. Vermer kome su pisma upućena ne pojavljuje se kao lik opere.
Andrisenova partitura je simulacionističko oživljavanje sonornosti i atmosfere muzike baroknog doba. Nekoliko parafraziranih baroknih melodija (među kojima poznata Svilinkova „Mein junges Leben hat ein End“) naglašava autorovu nameru za preispitivanjem statusa barokne muzike danas. Ansambl kome posebnu boju daju električna gitara i cimbal, evocira antiromantičarski način izvođenja barokne muzike. Elektronski interludiji čiji je kompozitor Mišel van der A. su metaforični zvučni opisi dramatičnih događaja kojima je Vermer bio okružen (rat, eksplozija baruta u Delftu, poplava itd.). Simulacionistička imaginacija sa naznakama originala funkcioniše kao mašina koja produkuje i zadovoljava želju posmatrača. Čak i oprema kompakt diska funkcioniše na ovaj način – kao skup pisama koja evociraju intimne prepiske Vermerovih junakinja.
„Pišući Vermeru“ je opera bez dramskog zapleta, ali takođe i opera sa brojnim mikrodramama zasnovanim u muzici i njenim kompleksnim, često repetitivnim slojevima, i pažljivom izboru vokala. Pevačice izuzetnih vokalnih mogućnosti izvode većinom u skladu sa Andrisenovim antiromantičarskom pozicijom. Izbegavanje vibrata, kako u pevanju tako i u sviranju, proizvodi neuobičajen „mat“ efekat zvuka. Posebnu boju, zvonku i dokumentarističku, partituri donosi dečiji hor (hor De Kickers). Narucki, Bikli i Henigen, kao i instrumentalni ansambl pod upravom Rajnberta de Leuva pokazali su poznavanje partiture kroz koju su virtuozno ali i suptilno prolazili.