FOTO Stanislav MilojkovićNavodno i dalje postoji i može se naći u svakoj pošti, ali je retko ko, ili niko, kupuje.
Prva poštanska dopisnica na svetu pojavila se na poštanskom šalteru 1. oktobra 1869. godine.
Idejno rešenje za nju dao je dr Emanuel Herman u Neuen Freien Presse.
Austrijska pošta je veoma brzo prihvatila ovu ideju i tako se dopisnica proširila u naše krajeve.
Veličina kartona se menjala s vremenom, ali je sama dopisnica uvek ostajala ista: na prednjoj strani, u desnom uglu, linije na kojima treba ispisati ime i adresu onoga kome se dopisnica šalje, s leve strane i na poleđini prostor slobodan za tekst.
Tekst je obično bio pisan penkalom, kosim slovima, rukom koja je u većini slučajeva vodila računa o krasnopisu, jer se to učilo u školi.
Dopisnica, kao ni razglednica, ne računa na privatnost, ali, za razliku od razglednice, koja se uvek šalje iz mesta na kojem kratkotrajno boravimo, dopisnica se ponekad slala bliskoj osobi iz istog grada.
Za razliku od razglednice koja je obično pretendovala na kraći i uopšteniji tekst, dopisnice su najčešće bile prepune teksta, i jedna strana nije bila dovoljna.
Razlika između njih je poput razlike između dva tipa ličnosti.
U jednoj kutiji, žućkastoj, kartonskoj, čuvam brojne porodične dopisnice.
Među njima je mnogo onih koje je moj deda Risto, za vreme Drugog svetskog rata, slao u Čačak iz logora u Nirnbergu, svojoj ženi Milevici, i deci, mom ocu i njegovoj sestri.
Tekst koji je bio namenjen isključivo mojoj nani bio je usitnjen na veličinu polovine pirinčanog zrnca, jer tu se šaputalo o dodirima.
A tu su i brojne dopisnice koje je moj otac slao sa studija u Beogradu, skoro dve decenije kasnije, svojim roditeljima.
Dopisnice rodbine, prijatelja mojih roditelja, ljubavne dopisnice mojih roditelja.
Za sve važi jedno isto: kako odmiče tekst, redovi su sve uži, slova sve sitnija, jer bi emocija i misao hteli da se preliju preko ruba, pa makar to čitao i poštar, ali ko njega šljivi, on i sam šalje svoje dopisnice.
Autorka je pesnikinja i esejistkinja. Napisala je 101 priču o stvarima koje su nestale iz našeg života. Tu knjigu pod naslovom „Knjiga nestajanja“ objavio je Arhipelag.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
