Dosadna i dobra proslava jubileja Narodnog pozorišta

–  Opisujući zbivanja na Velikoj sceni za jubilej, Aleksandra Glovacki skreće pažnju da ona nisu imala ikakve veze sa svečanom akademijom koja je najavljena na pozivnicama.

– Dosadno iščitavanje nasumice odabranih i poznatih činjenica iz istorijata pozorišta, dok baletan u pozadini skakuće među lutkama obučenim u kostime iz predstava, teško da se može nazvati bilo kako, ali „svečanom akademijom“ sigurno ne. Poređenja radi, stokholmski Dramaten je 200 godina svog postojanja obeležio sa četiri velike premijere u četiri uzastopne večeri – konstatuje Glovacki.

– U kući obešenog ne treba pominjati konopac – ovim rečima sumira svoje utiske proslave jubileja u nacionalnom teatru pisac Dragan Velikić dodajući da je njemu to ličilo na školsku priredbu a da se to od institucije kakvo je Narodno ne očekuje, pogotovo ne kada obeležava vek i po postojanja. – S obzirom na to šta je sve prošla ova kuća ne bih tražio dlaku u jajetu ali moram da kažem da je to što se dešavalo na sceni bilo ispod nivoa i amaterski urađeno. Međutim, ja mislim da je sad mnogo važnije nešto drugo, a to je da se konsoliduju i da Drama nastavi svoj briljantan period pod upraviteljstvom Željka Hubača. Bilo bi lepo kada bi on svoj mandat i završio – konstatuje Dragan Velikić

– Na ovakvu vrstu obeležavanja godišnjice Narodnog pozorišta, koja god da je u pitanju, smo navikli – kaže za Danas Sonja Ćirić, urednica kulture u nedeljniku Vreme podsećajući da se novinari tada uvek pozivaju da dođu u Narodno pozorište u podne, jer se tada podele godišnje nagrade kuće, dok je uveče obično neka premijera. – To je bilo odlično i to je u redu, ali to nije svečana akademija. I, ako nije bilo vremena da se ispravi greška prethodne uprave jer je sve ovo posledica toga, možda je to trebalo nekako reći – smatra Sonja Ćirić. Ona posebno zamera i to što je godišnja nagrada pripala obnovljenoj predstavi „Pepeljuga“. – To nije nova predstava. Niko ne osporava da je operska predstava „Pepeljuga“ fantastična ali nije od ove godine – konstatuje Sonja Ćirić.

Slične zamerke su izneli i ostali predstavnici medija koji prate zbivanja u nacionalnom teatru, a prema onome što se moglo saznati „iza zavese“ mlako i pomalo tužno obeležavanje ovako velikog jubileja je posledica neodgovornog i nesavesnog ponašanja pre svega prethodnog Upravnog odbora na čelu sa Aleksandrom Gatalicom, kao i taze smenjenog v. d. upravnika Dejana Savića.

Oni koji su pozorišni ljudi kažu da je scenario za ovako veliki praznik trebalo da bude gotov u martu mesecu, kao i da se jubilej ne može zamisliti bez gostiju iz regiona i sveta kakvi su pisac Erih Emanuel Šmit, italijanski operski reditelj Đan Karlo del Monako, primabalerina Boljšog teatra Svetlana Zaharova, italijanski reditelj Paolo Mađeli, dramski pisac Ljubiša Georgijevski, kao i mnogih naših velikana. Mnogo njih je očekivalo prenos na RTS-u ali, kako svečane akademije nije bilo, prilog o jubileju se mogao videti samo u Kulturnom dnevniku. Zgrada nacionalnog teatra dočekala je vek i po pod skelama jer radovi nisu počeli, pa ni završeni na vreme, i moguće da je i ovaj „detalj“ dodatno oneraspoložio ljubitelje nacionalnog teatra, pogotovo one koji pamte njegovu proslavu povodom veka postojanja 1989. godine.

Tada je zdanje pozorišta zablistalo posle rekonstrukcije, Trg je bio pun ljudi, a saobraćaj zatvoren jer se ispred pozorišta igrao deo baletske predstave „Ohridska legenda“. Na ulici je svirao orkestar, na terasama su bili glumci koji su čitali poeziju, svečani program se odigravao ceo dan i uveče, na trgu i u na Velikoj sceni nacionalnog teatra a oni koji su prisustvovali proslavi sačuvali su za uspomenu obeležja pozorišta koja su na vreme spremljena za poklon.

Ovaj put, osim što je uglavnom sve ovo izostalo, primećeno je da i veliki broj dramskih umetnika nije bio na svečanosti a, kako saznajemo, to nije bilo zato što nisu želeli već zato što svako od njih još nešto radi – snima seriju ili je na gostovanju.