Foto: Amir Hamzagic/ATAImages„Znao sam da on postoji, ali sam mislio da je definitvno otišao u alternativne prostore“, rekao je Bjelogrlić u intervjuu za „Nedeljnik“.
On je rekao da je „do početka ovih protesta bio u nekoj vrsti ‘socijalne depresije’“.
„Zahvalan sam Bogu na mojoj porodici, prijateljima i ljubavi koja me čini srećnim i zadovoljnim, ali u odnosu na društvo i zemlju u kojoj živim bio sam duboko nesrećan“, rekao je Bjelogralić.
Kako je dodao, sveopšta apatija uz tihi konsenzus mirenja sa izgubljenom bitkom za normalno društvo, uz neizbežnu i netačnu argumentaciju ‘da je ovde uvek tako bilo’, činila ga je dezorijentisanim i usamljenim u nadanjima.
„Onda su se desili protesti, uz ogroman strah od ponovnog razočaranja, prigrlila me je zaboravljena energija buntovnog Beograda. Nova mladost na ulicama ulila mi je novu nadu. Ako ništa drugo, nisam bio više usamljen“, rekao je Bjeloglić .
On je u velikoj ispovesti za Nedeljnik izjavio i da postoje “ ovakvi i onakvi glumci“.
„Postoje veliki glumci i postoje legende. A legende su to bile ne samo zbog glumačkog talenta već i zato što su umele da osete puls naroda i da reaguju kad treba “ istakao je Bjelogrlić.
Ceo tekst pročitajte u najnovijem izdanju Nedeljnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
