Dragan Bjelogrlić o svom novom filmu: Lančana reakcija smrti je postala lančana reakcija života

U toj bolnici je prvi put u istoriji medicine izvršena transplatacija koštane srži a donirali su je takozvani obični građani Pariza i tako spasili živote nekoliko mladih istraživača koji su 1958. u naučnom institutu Vinča nadomak Beograda bili izloženi smrtonosnim dozama radijacije.

Filmska priča ove psihološke drame koji prati akcident iz 1958., podsetimo, nadahnuta je istinitim događajem i po motivima romana Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ Radnja filma je smeštena u vreme “hladnog rata” i besomučne trke za nuklearnim naoružanjem a scenario za njega potpisuju Vuk Ršumović, Dragan Bjelogrlić i Ognjen Sviličić.

Objašnjavajući zašto baš sada pravi ovakav film Dragan Bjelogrlić podsetio je da ga je još pre nekoliko godina privukla izuzetno zanimljiva priča koja ,kako kaže, spaja u sebi dva potpuno oprečna događaja

– Priča o nastanku monstruzonog oružja – razarajuće nuklearne bombe, prerasla je u humanu priču o spasavaju ljudskih života. Tako je lančana reakcija smrti postala lančana rekacija života. Sticaj okonosti je doveo do toga da danas, dok snimamo film, čovečanstvo ponovo potresa strepnja od nuklearnog rata. Pre godinu dana, u eksplikacijama za ovaj projekat, pisao sam kako je svet u prošlosti bio podeljen na dva bloka i kako su svi ljudi na planeti živeli u strahu. Tada nisam ni slutio da će se sve to uskoro vratiti. Zato je humana poruka ‘Lančane reakcije’ aktuelnija i važnija nego ikad.” rekao je Dragan Bjelogrlić za sajt FCS-a u rubrici Priče sa snimanja.