Dragan Hamović: Prilika za kulturnu i trgovinsku razmenu

Treba najpre uzeti knjigu u ruke. Tako se počinje. A potom da knjigu i otvorimo i svako, ponaosob, uroni u njene prostore bez granica. Knjiga manje zamara oči, a ume da nas rekreira, obnovi – kaže za „Danas“ Dragan Hamović, urednik programa Sajma knjiga.

* Šta je po vama najvažniji događaj 61. sajamskog izdanja?

– Kako se opredeliti za jedan događaj u mnoštvenosti ovakve priredbe? Svako ima svoja posebna mesta i svoja očekivanja, a mnogo šta ga, razume se, iznenadi. Najvažniji događaji su iznenađenja. Sajam je vrtoglavi raspon između visine i prizemljenosti, svake vrste. U takvom rasponu su, ove godine, i programi povodom četiri veka takvih znamenja evropske kulture kao što su Šekspir i Servantes, ali i godišnjice Jasenovca, sumraka Evrope koji nam se zbio pre samo tri četvrtine veka.

* Programi i izložbene celine biće uglavnom posvećeni važnim jubilejima?

– Jubileji su neophodna sredstva kulture pamćenja, na čiji se značaj danas toliko ukazuje. Time se protok vremena dovodi u sagledive okvire, a mi sagledamo svoje mesto i domete prethodnika u tome trajanju. Pored Šekspira i Servantesa i Jasenovca, na primer, ove godine podsećamo i na činjenicu da se naša deca već 120 godina susreću sa „Hajduk Stankom“. Da je prošao vek od životnog kraja velikog pisca i borca Petra Kočića, što je obeleženo velikom izložbom koja dolazi iz Banjaluke, ali i izvrsnim kritičkim izdanjem njegove pripovedne proze. Sećamo se i godišnjice kultnog „Malog princa“.

* Kojim aktuelnim temama savremene domaće produkcije će se baviti programi?

– Na sajamskim programima, o svome iskustvu govoriće mnogi autori, raznih književnih i drugih žanrova, dobitnici merodavnih nagrada, ali pre svega autori nekih od vrednosno aktuelnih naslova. Na platou „Miloša Crnjanskog“ u „Areni“ ukrštaće se stavovi o temama koje obeležavaju naš kulturni i društveni trenutak, od pitanja kolonijalne i samosvojne kulture, knjizi i angažovanosti, o borbama za kulturno nasleđe u tzv. regionu. U serijama programa „Objave baštine“ skrenućemo pažnju na neka bitna izdanja o našoj kulturnoj i društvenoj prošlosti. U programima pod nazivom „Izdavačke tačke“ predstavićemo istaknute punktove ovdašnjeg izdavaštva shvaćenog kao kulturna misija, na časopise i kulturne ustanove u Srbiji i okolo Srbije bez kojih bismo posve potonuli u tržišnu logiku proizvodnje knjige.

* Deo programa je i konferencija posvećena problemima autorskih prava. O čemu je tačno reč?

– Ova konferencija okupiće predstavnike udruženja za zaštitu autorskih prava iz niza zemalja. Bez zaštite ovoga segmenta intelektualne svojine nema uređenih odnosa u izdavačkoj sferi, štampanoj i digitalnoj. Dodao bih da i bibliotekari Srbije, „Školskog dana“, organizuju forum o teškoćama u prinavljanju knjižnih fondova, pod pritiskom krutih i često teško primenjivih propisa o javnim nabavkama u bibliotekarstvu.

* Ko će sve od pisaca ovog oktobra posetiti Beograd?

– Pisci u fokusu, pored ostalih, svakako će biti dva veoma prisutna autora u našoj čitalačkoj sredini, Rus Zahar Prilepin i Norvežanin Erlend Lu. NJihove knjige ovde su odavno na svom terenu, prihvaćene i zbog britkog pristupa stvarnosti. Izlagači će ugostiti i predstaviti posetiocima i mnoge druge prozne i poetske autore iz raznih književnosti, a za istojezične pisce iz regiona se podrazumeva da su na beogradskom sajmu skoro kao na svome.

* Počasni gost je Iran. Na koji način će ova zemlja predstaviti svoju, nama nažalost ne toliko poznatu, književnost?

– Sajmovi su i mesto za upoznavanja, otkrivanja. Iran, zemlja duboke tradicije i mnogih osobenosti, predstaviće i svoju prošlost i svoj savremeni lik, koji, to je istina, nedovoljno poznajemo. Upućeniji među nama svakako znaju za čuvenog pesnika Hafiza, savremenika Petrarke i Bokača, našeg Domentijana. Srpski prevod njegovog uticajnog „Divana“ biće predstavljen u centralnom programu drugog dana Sajma knjiga. Gosti iz Irana su, takođe, težili da upriliče nekoliko susreta savremenih iranskih i srpskih pisaca, dve sadržajne izložbe o svojoj zemlji i njenoj kulturi…

* Kako komentarišete to što se svake godine osipa broj izdavača koji se pojavljuju na Sajmu knjiga i što će i ove godine izostati pojedini mali, ali kvalitetni izdavači? Šta to znači za Beogradski sajam knjiga?

– Zaključke treba zasnivati na preciznim podacima, a ne na utiscima. A proverljivi i javni podaci govore drugačije. U poslednje tri godine, na primer, broj samo onih direktnih izlagača je stabilno blizu pet stotina, s neznatnim varijacijama u zbiru. S druge strane, u istom kratkom vremenskom razmaku, broj registrovanih posetilaca je narastao za oko dvadeset pet hiljada. Znači, Sajam knjiga je i dalje magnet a nastojimo da tako i ostane. Ima nešto dublje u svemu ovome. Ponekad zaboravljamo da su i naši stari narodni sabori, na praznike oko hramova, bili prilike i za kulturnu i za trgovinsku razmenu. Tako je i sada, pod kružnom kupolom Beogradskog sajma. LJudima su potrebni veliki događaji i Sajam knjiga tako nešto i pruža.