Dragan Hamović: Vreme postistine zaobilazi činjenice

Razume se, ovo je većim delom sajam domaće knjige, od toga ne treba bežati. Svaka kultura najpre živi prema svojim taktovima i potrebama, a onda se susreće s drugima, preuzima i uzvraća, širi i profiliše horizonte – ističe za Danas Dragan Hamović, urednik programa Sajma knjiga. On dodaje da je skoro sve vezano za ovu manifestaciju i poznato i novo. – Čak i ono podgrevano sajamsko uzbuđenje, da ne kažem groznica. Ipak, ove godine, pored zemalja gostiju, uvedena je i rubrika Grada gosta. Predstaviće se, naime, u sajamski petak izdavaštvo srpske Atine, Novog Sada, buduće Prestonice evropske kulture – kaže Hamović.

* Pored pomenute Herte Miler, ko će sve od pisaca ovog oktobra posetiti Beograd?

– Najprisutniji će biti nemački pisci, zahvaljujući programima 4 zemlje 1 jezik. Među njima, u našem programu Gosti u fokusu, ugostićemo Marsela Bajera, koji na Sajam knjiga dolazi iz Smedereva, gde mu je dodeljen ugledni Zlatni ključ Smedereva. Izdvajam i Jevgenija Vodolazkina, našoj publici dobro poznatog ruskog autora. Skrećem pažnju i na Alu Tatarenko, vrsnog poznavaoca i agilnog prevodioca naše književnosti, naročito savremene, na ukrajinski jezik. A i sami izlagači dovode svoje neovdašnje autorske adute…

* Programi i izložbene celine, koje organizuje Odbor Sajma knjiga, uglavnom su posvećeni važnim jubilejima. Zašto vam je to glavna okosnica?

– Zato što sadašnjost ne možemo dobro razumeti, niti projektovati budućnost, bez razumevajućeg pogleda unatrag. U živu, preživelu prošlost. Kultura je pamćenje, često se zaboravlja u ovom vrtložnom vremenu površnih promena. Tako bolje odmerimo i sadašnji čas i njegove domete. A inače, ukupna sajamska ponuda sva je u znaku ovog trenutka i treba joj nekakva kontrateža. Zar mislite da bi neka kultura izbegla da se seća 800. godišnjice prve kraljevske krune, obrazovanog vladara koji je bio i izvrstan pripovedač, što je retkost i u srednjem veku, na primer. Pa nadalje.

* Izdvajate program Susret nemačkih slavista, gde će biti predstavljene srpsko-nemačke književne veze. O čemu je tačno reč?

– Ne treba posebno podsećati da je evropska emancipacija srpske kulture u velikom razdoblju romantizma krenula uz podršku nemačkih kulturnih velikana. Gete i Grim su visoko vrednovali naše usmeno nasleđe, jedino što smo mogli nesmetano kulturno razviti u stolećima neslobode i borbe za očuvanje svoga imena i prava na postojanje. Veliki istoričar Ranke je srpske ustanke prozvao Srpskom revolucijom, prepoznajući ih kao deo šireg evropskog procesa. Otad i potiče zanimanje za srpsku kulturu u nemačkoj kulturnoj sferi, koje je jako i danas. Bez obzira što mi sami slabo šta činimo da ga pospešimo. Zato će naši gosti biti istaknuti slavisti poput Angele Rihter, Gabrijele Šubert i Roberta Hodela, čiji će rad predstaviti njihove srpske koleginice i kolege.

* Počasni gost je nemački jezik. Ovo je zanimljiv način da se predstavi bogata književnost koja nije vezana za granice jedne države?

– Kultura stvarana na nemačkom jeziku jeste među vodećim i uticajnim evropskim kulturama, ma iz koje matične države dolazi. To će se, uveren sam, dovoljno videti u programu koji je najavljen na štandu 4 zemlje 1 jezik, osmišljenom u saradnji zemalja gostiju sa ovdašnjim festivalom Krokodil, što čini posve zasebnu celinu unutar ukupnog programa Sajma knjiga.

* U tom duhu treba spomenuti da je od prošlog Sajma knjiga donesena Deklaracija o zajedničkom jeziku u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Šta bi Sajam knjiga mogao da uradi po pitanju promocije ove ideje koja bi daleko olakšala međusobni proboj knjiga na tržišta ovih zemalja?

– Lako je postići saglasnost da se ovom području, lingvistički gledano, govori jednim jezikom. Nisam, doduše, primetio da elite iz susednih, novostvorenih država, suviše naglašavaju ovaj zajednički činilac, naprotiv. Smetnja nastaje kad je reč o nazivu tog jezika. Dobar je nemački primer. Nema austrijskog ili lihtenštajnskog jezika, zar ne? U Švajcarskoj – nemački jezik ne nazivaju švajcarskim. Srpska strana, u prošlosti kao i sada, pokazuje mnogo više širine, neretko na sopstvenu štetu, bez obzira što proverljiva znanja iz istorije jezika govore nama u prilog. Ali, ko se, u ovo legitimno doba postistine, obazire na činjenice, iz sadašnjosti a kamoli iz duboke istorije…

* Deo Nacionalne strategije za kulturu, kad je reč između ostalog i o izdavaštvu, vezan je za podsticaj upotrebe ćirilice o čemu se mnogo govorilo. Moraju li izdavači da se nalaze pred dilemom ćirilica ili latinica? Šta ona znači za domaću izdavačku delatnost?

– Ne mora niko da brine, niko izdavačima ćirilicu ne nameće, niti im predviđa dodatne namete za latinicu. Podstiče se ono što je ugroženo, marginalizovano opštim kretanjima, a za srpski kulturni identitet je od značaja i značenja, jer nas i drugi po tome prepoznaju. Ko se pak osvrće na progon ćirilice iz regiona, čak i u tradicionalno ćiriličnoj Crnoj Gori? Malo ko vidi kao problem skorašnje ritualno razbijanje dvoazbučnih tabli u Vukovaru, ili okolnost da ćirilica nestaje iz našeg javnog prostora. Ali su zato, najednom, sporni predloženi podsticaji za korišćenje zapostavljene ćirilice. Kao da ćirilica nije kulturno, nego opasno ideološko pitanje. Nisam mogao da se ne zazebem kada sam video, u naučnoj ustanovi u kojoj radim, vraćeno pismo poslato kolegi u Hrvatsku, adresovano ćirilicom, na kojem je tamošnja pošta utisnula žig zabranjeno! Po kojem zakonu? Znam za takve zakone iz okupirane Srbije 1915. i NDH iz 1941. godine? Često srpski izdavači posežu za latinicom, navodno, zarad boljeg plasmana na tržištu u regionu. Ako se ne varam, većinsko tržište u ex-yu prostoru čini narod čije je matično pismo ćirilica. Otkuda to da izdavači iz regiona ne pokazuju takav preduzetnički sluh prema ovdašnjem tržištu. Nama je, širokima i otvorenima, svejedno, a drugima nije nimalo svejedno. Nismo takvim postupanjem veliki, nego smo kulturno neodgovorni. Latinica će, i pored ovakvih predloženih mera, i dalje dominirati našim krajičkom globalnog sela. Ali, ako pokažemo da nam je do kulturnih osobenosti stalo, kao što je do toga svima stalo, više ćemo i sami biti za poštovanje.

* Kojim još aktuelnim temama savremene domaće produkcije će se baviti programi ovogodišnjeg Sajma knjiga?

– Na predlog Trećeg trga, na Sajam knjiga biće prenet čitav mali festival književnosti Mediterana, s fokusom na produkciju kiparskih Grka. Takođe, posebnu pažnju posvećujemo poduhvatima i izdavačkim tačkama tzv. neprofitnog izdavaštva, koji čine so kulturne misije u ovoj oblasti. Na svoj način, najaktuelniji je, i ove godine, programski niz Nove igre Pet petlića za mlade čitaoce. Odvijaće se opet u posebnoj sali, zbog jubileja sada nazvanoj Aleksandar Vučo. U toj dečjoj sali dosad je bilo najdinamičnije i najneposrednije. Onamo se izređa prva postava naše književnosti za decu, za šta je zaslužna književnica Gordana Maletić.