Zoran Đinđić jeste bio naša najveća šansa, briljantan eksces koji se dogodio u našoj politici, čovek koji je išao ispred svog vremena i koga verovatno nismo zaslužili. Đinđić je smetao živ, a kad su ga ubili ispraćen je velelepnom sahranom, desetine hiljada ljudi su došli, i to je zaista bilo potresno, jer pre smrti nikada nije bio toliko voljen. Pitali smo se gde su svi ti ljudi bili ranije, dok je bio živ. Mislim da je Srbija koju je on želeo da stvori, uređena demokratska država sa institucijama i zakonima, sve dalje i dalje od nas.
Ovako je u intervjuu za Danas govorio Dragan Mićanović, naš bravurozni pozorišni i filmski glumac koji u TV seriji „Sablja„, nagrađenoj na ovogodišnjem festivalu Canneseries u Kanu, igra lik Zorana Đinđića.
Premijerno prikazivanje ovog političko – dramskog trilera u režiji Gorana Stankovića i Vladimira Tagića, koji potpisuju i scenario zajedno sa Majom Pelević, započelo je u subotu, 2. novembra na RTS, a gledaoci, oni „zaboravni“, mogli su da se podsete na svu nakaznost našeg kriminalizovanog društva i instuticija koja nam je ostala iza decenijske vladavine Miloševićevog režima, zbog koje je i ubijen prvi demokratski premijer Srbije.
I mada nas Dragan Mićanović oduvek očarava svojim pozorišnim i filmskim ulogama, u liku Zorana Đinđića, kako smo mogli da se uverimo u prvoj epozodi „Sablje“, prosto je briljantan. Ova inspiracija junakom koga igra verovatno ima i dodatni impuls, koji prostiče iz njegove lične životne priče, o kojoj je posle Kanskog festivala svedočio za naš list:
„Kada su devedesetih godina počeli ratovi sa porodicom sam otišao u London, nepodnošljivo je bilo to što se događalo. Jedan od razloga mog povratka u Beograd posle 5. oktobra bio je Zoran Đinđić, u trenutku kad je postao premijer poverovao sam u nešto bolje u ovoj zemlji. Lično ga nisam poznavao, jednom smo se mimoišli u Sava centru na predstavi „Hazarski rečnik“ u kojoj sam igrao, a on je bio u publici. Ali, dobro ga pamtim, iako se nikada nismo sreli da pričamo. Tog 12. marta 2003. još mi svi koferi nisu bili raspakovani kad je objavljeno da je Zoran Đinđić ubijen. Od tada, mi tonemo, tonemo nezadrživo“, govorio je Mićanović.
Koliko duboko tonemo i kuda idemo, možda će u narednim epizodama serije „Sablja“ prepoznati i oni koji su „zaboravili“ 90-te godine i ambijent pred Đinđićevu likvidaciju ispred Vlade Srbije – radikal Toma Nikolić je tih dana javno izjavljivao „da je i Tito pred smrt bio ćopav“ (Đinđiću je tada noga bila u gipsu i hodao je na štakama).
A radikal Aleksandar Vučić je proslavio ovu tragediju: govorio je da se napio od sreće što je Đinđić mrtav! Kako smo tako „zaboravni“, i kako su takvi ljudi, Nikolić i Vučić, mogli da postanu predsednici Srbije, serija „Sablja“ sigurno ne može da nam odgovori. Ali, postoji jedna simbolična koincidencija: prvu epizodu „Sablje“ i bravuroznog Dragana Mićanovića u liku ubijenog premijera, premijerno smo gledali na Dan žalosti zbog četrnaest građana Novog Sada koji su izginuli na železničkoj stanici zbog neodgovornosti i finansijskih špekulacija ljudi koji su slavili pogibiju Zorana Đinđića.
Dragan Mićanović je rođen 1970, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jeftovića, prvak je Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnik najprestižnijih priznanja – tri Sterijine nagrade, Nagrade „Zoran Radmilović“, „Miloš Žutić“, „Milivoje Živanović“, „Raša Plaović“…
U Šekspirovom Glob teatru u Londonu bravurozno je igrao junake velikog dramatičara, a od 90-tih sarađuje i sa vodećim britanskim i holivudskim rediteljima, poput Gaja Ričija, Džoela Šumahera, Patrika Hjuza…, u filmovima u kojima je igrao sa zvezdama – Entonijem Hopkinsom, Krisom Rokom, Rajanom Rejnoldsom, Semjuelom L. Džeksonom, Salmom Hajek, Morganom Frimenom, Antoniom Banderasom…
Ima dve ćerke, Ivu i Lenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.