Drago Kekanović prvi dobitnik književne nagrade „Beogradski pobednik”

Za nagradu koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda pristiglo je 162 romana, a u najužem izboru, pored nagrađene knjige bili su i roman ovogodišnje dobitnice NIN-ove nagrade – „Deca“ Milene Marković, „Noćna projekcija“ Ota Horvata, „Omama“ Slobodana Vladušića, „Dvedeset peti sat“ Aleksandra Gatalice i „Smrtonosni ishod atletskih povreda“ Milice Vučković.

Prvi laureat „Beogradskog pobednika“ Drago Kekanović u svom video-obraćanju zahvalio se na, kako je primetio u duhu naslova svog romana, „privrženosti“ njegovom delu.

– Nagrada „Beogradski pobednik“ za mene je privrženost koju ste mi iskazali. Čast mi je biti prvi i čast mi je što sam sada sa vama. Na tome vam se zahvaljujem, posebno žiriju i Biblioteci grada Beograda. Zato mi dozvolite da i ja vama čestitam prvog „Beogradskog pobednika”. Živjeli – kazao je Kekanović.

Nagradu je u ime laureata primio direktor izdavačke kuće SKD Prosvjeta iz Zagreba Čedomir Višnjić, a uručila je direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov. Nagrada se sastoji od statue „Beogradskog pobednika”, rada vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Obrazlažući odluku žirija, predsednik Predrag Petrović naveo je, između ostalog, da se nagrađeni roman „izdvojio rafiniranim stilom, bogatom jezičkom građom i pažljivo izvedenim pripovedačkim postupkom u kojim se sustiče nekoliko glasova, gradeći na taj način raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu“. Roman povezuje prostore smederevske i beogradske tvrđave, starog Dubrovnika i Žiče, Celja i zagrebačkog Griča.

– Poetička samosvest Kekanovićeve knjige oslanja se na iskustvo predanja i žitija, i na inovativan način preispituje osetljive pozicije pamćenja i zaborava u individualnom i kolektivnom trajanju. Roman oblikuje slojevitu viziju prošlosti u kojoj se prepoznaju i obrisi savremenog Balkana na razmeđu Istoka i Zapada, rastrzanog ali u isti mah i identitetski određenog i premreženog različitim vremenima i kulturama. Dok se u ravni istorijskih događaja povremeno ukazuje kao univerzalna hronika beščašća, dotle se i na intimnom planu roman uspostavlja kao priča o ljubavi i odanosti u kojoj se izdvaja lik Kantakuzine Katarine Branković. Pripovedač Kekanovićevog romana, osenčen skorim dolaskom smrti, veruje da svet tek u priči postaje vredan da se u njemu živi, hoda i diše – kazao je Petrović i dodao da roman govori i o savremenim i univerzalnim iskustvima lutanja, opstajanja i pamćenja. Žiri, pored Petrovića čine i: dr Slađana Ilić, dr Nataša Anđelković, dr Petar Pijanović i dr Vesna Trijić.

Pre samog proglašenja pobednika, prisutnima se obratio i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prema čijem viđenju se „danas u glavnom gradu ispisuje istorija“.

– U godini kada slavimo 50 godina Festa i više decenija drugih kulturnih manifestacija, jednog dana ponosno ćemo moći da kažemo da smo prisustvovali prvoj dodeli nagrade za književnos, za najbolji roman godine – „Beogradski pobednik“. Siguran sam da će u narednim godinama i decenijama ova nagrada nastaviti da živi, da će biti sve uglednija i da ćemo sa ponosom pričati da smo učestvovali u ustanovljenju jedne ovakve nagrade – rekao je Vesić.

On je dodao da je „Beogradski pobednik pobeda svih nas“.

– Prvo, ovo je pobeda Beograda jer se on svrstava u svetske gradove koji nagrađuju književnost i dodeljuju književne nagrade i pobeda svih onih koji su učestvovali u stvaranju ove nagrade i pobeda Biblioteke grada Beograda. Pobeda Sekretarijata za kulturu i svih ljudi koji su učestvovali u žiriju. Pobeda pisaca i izdavača koji su poslali svoja dela. Jedna zajednička pobeda, jer je za svaku zemlju i grad kada se ustanovi jedna nova književna nagrada to pre svega pobeda za kulturu i književnost – kazao je Vesić i dodao da je Grad potpisao ugovor i da će i ubuduće obezbeđivati sredstva i uslove za dodelu nagrade koju su predali Biblioteci grada Beograda.

Prema njegovim rečima, „ovo je dokaz da Beograd sve više postaje grad kulture, grad koji izdvaja skoro pet odsto svog budžeta za kulturu, te da će nastaviti i dalje da ulaže u kulturu, jer ulagati u kulturu znači ulagati u svest našeg naroda i čuvanje tradicije i stvaralaštva“, zaključio je Vesić.