Dragocenije od zlata i bisera

Odigralo se to na rođendan Ranka Munitića u regionalnom centru koji nosi njegovo ime, a u čiju je uspomenu njegova supruga Zorica Jevremović Munitić i osnovala i pomenuti Centar i nagradu, koja se dodeljuje od 2012. godine. Miroslav Karić, istoričar umetnosti i saradnik Centra, podsetio je ovom prilikom ukratko na lik i delo Ranka Munitića istakavši da je on zadužio sve koje se bave vizuelnom umetnošću i kulturom, a budući da je pre svega bio prepoznatljiv kao vrstan poznavalac filmske umetnosti u svim njenim oblicima, nagrada sa njegovim imenom do 2016. dodeljivala se upravo poslenicima sedme umetnosti – Dušanu Makavejevu, Puriši Đorđeviću, Lordanu Zafranoviću, Karpu Aćimoviću Godini, da bi od prošle godine bila proširena kao priznanje za multimedijalnu umetnost kada je dodeljena Mariji Dragojlović i Mileti Prodanoviću za njihov zajednički projekat.

Žiri, koji su ove godine činili: Ana Kotevska, Veljko Krulčić, Irina Subotić, Mileta Prodanović i Zorica Jevremović Munitić, jednoglasno je odlučio da Ivana Stefanović bude dobitnica priznanja za 2018. godinu, kao multimedijalna umetnica – kompozitorka, književnica i teoretičarka. Povod za priznanje je radiofonska poema „Veliki kamen“ nastala na osnovu nekoliko stihova „Hasanaginice“ Ljubomira Simovića, izvedena u Radio Beogradu prošle godine kada je nagrađena i najvećim priznanjem u oblasti radija i televizije – Pri Italijom.

Ana Kotevska ispred žirija podsetila je i na ostale Ivanina dela, kako muzička, tako i književna, ističući zapravo povezanost ova dva medija u njenim radovima. Ona je pomenula i Ivanin pečat kao umetničke direktorke Bemusa, pa festival Bunt, koji je, kao i Centar za muzičku akciju, osnovala sa kolegom, flautistom Ljubišom Jovanovićem. I Ljubinka Trgovčević govorila je o delu Ivane Stefanović, pre svega o „Privatnoj priči“, jednoj ličnoj, porodičnoj biografiji u kojoj autorka sa jedne strane naučnički nepristrasno istražuje i beleži istoriju svoje porodice, a sa druge strane, umetnički je uobličuje.

– Moram da priznam da mi je na čudan način ova nagrada postala jako dragocena, odnosno, da je to bila, ali sa ovim rečima, raste to osećanje – rekla je vidljivo dirnuta laureatkinja u svom obraćanju. I navela da je tome nekoliko razloga – to po čemu je nagrada nazvana – po igli od zlata i bisera koja stoji na šeširu trogirskih igračica i, pri njihovim pokretima, njiše se i zvecka, dakle, odaje zvuk; pa zatim to ko su članovi žirija i veoma obavezujući prethodnici; pa zatim Ranko Munitić, samo pet godina stariji kolega tada na televiziji, koji je bio i trajno ostao autoritet, kako je istakla. Najzad, Zorica Jevremović koja, prema rečima Ivane Stefanović, i sama zaslužuje nagradu ili priznanje a ne zna se za šta bi je pre mogla dobiti – zato što je osnovala Centar za medije „Ranko Munitić“, za izdavanje internet časopisa Mediantorp, što je ustanovila nagradu sa Rankovim imenom, što je nedavno napisala sjajnu knjigu, jednu od mnogih. Zato joj je, u znak zahvalnosti, Ivana Stefanović napisala kratku kompoziciju, koju je izveo flautista Ljubiša Jovanović na kraju ove nepretenciozne i lepe ceremonije.