Drama i demokratija neophodni i u vreme pošasti 1Nebojša Bradić Foto: Stefana Savić

Šekspir se rodio u godini kada je Engleskom harala strašna epidemija kuge.

Jedan od njegovih biografa, duhovito je zaključio da Šekspirov najveći uspeh nije bio „Hamlet“, već činjenica da je preživeo prvu godinu života. Pozorišta su zabranjivana u doba epidemija, a vlasti su ih neretko poglašavale za „legla nemorala, kriminala i zaraze“.

Uprkos svemu, glumci su se uvek iznova okupljali, pisale su se i izvodile drame, a kreativnost je činila da se goli život ponovo uzdigne, poraste i doživi procvat.

Danas se vraćam onome što je bilo, da bih u tome potražio oslonac za ono što jeste i što će biti.

Sećam se prve predstave u uslovima ratnog stanja, koje je Narodno pozorište u Beogradu prikazalo na Svetski dan pozorišta, u podne 27. marta 1999. godine.

Već tog prvog dana, dogodilo se čudo koje je nastavilo da se dešava na svakoj narednoj predstavi – uspostavila se sasvim nova, nama dotad nepoznata, skoro uzvišena atmosfera, proistekla iz nevidljivog kontakta gledalaca i umetnika na sceni. Starije gospođe su prilazile i govorile: „Vi nam spasavate život“…

Danas, nažalost, u suočavanju sa nevidljivim neprijateljem, ništa slično tome nije moguće. Pozorište je mesto okupljanja i njegova moć je u magiji i komunikaciji koja se dešava između scene i sale sa 300, 500 ili hiljadu ljudi.

U mraku pozorišne sale, moguće je plakati pod naletom emocija kao što su tuga i patnja, strahovati zbog mržnje i nepravde na sceni, ili se radovati, uživati, voleti u toplini sledećeg scenskog prizora… To je ono što pozorište omogućava kroz zajedništvo, ali omogućava još nešto – preispitivanje zajedništva.

Drama i prve institucije demokratije nastale su istovremeno. Do tog vremena ljudi su živeli u mitovima, kao što deca žive u bajkama. Grci su stvorili dramu kako bi analizirali svoje mitove, pozicionirali fantazmatsko u njima i izgradili imperative demokratije, u prvom redu pravdu i moral koji su ih podsticali i učinili održivim u svetu koji se brzo menja.

Drama i demokratija bile su neophodne kako bi se, i u vremenima ratova i pošasti, stvarala i delila ljudska odgovornost i autonomija.

Danas se vodi zastrašujući rat koji kao da lagano izbija iz zemlje i u rastućim talasima stvara crni oblak u kojem vrebaju COVID 19, ekonomska i ekološka katastrofa, fanatizam i teror, kao i mržnja prema demokratiji. Postoji li igde sklonište za pozorište?

I, kada u crnilu ovog pretećeg oblaka ne vidim gde je to mesto, kada posumnjam u moć umetnosti koja je pod naletom tuge i masovne smrti zanemela, istovremeno se prisetim da će, iako se mnogo toga uruši i nestane, drama i pozorište opet biti potrebni da bi očuvali ljudske vrline i naučili nas kako da nastavimo život u istoriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari