Henrik Ibzen govorio je da je Car i Galilejac njegova najznačajnija drama koja je u mnogome bila presudna za njegovu spisateljsku karijeru.
Postavljena u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, drama se bavi nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu sudbinu, Ibzen ispituje odnose nužnosti i slobode, nasilja i lepote, istorije kao mogućeg reda ili stalnog haosa.
„Car i Galilejac“ postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Šta nam Ibzen, u stvari, govori? Pišući u vremenima kada su ideje Marksa, Darvina i Ničea menjale svet, Ibzen je nastojao da artikuliše novu viziju ljudske slobode: Carstvo čoveka koji sledi slobodnu volju. U svoje vreme, on je samo delimično mogao da bude svestan opasnosti takve filozofije.
Posle fašizma i drugih totalitarnih režima 20. i 21. veka dobro znamo na koji način je volja za moć menjala istoriju savremenog sveta i do koje mere je psihologija mase uticala da ogroman broj ljudi sa sumanutim oduševljenjem prihvati ideje vođa kakvi su bili Hitler i Staljin. Svako može da postane zarobljenik privlačne snage autoritarne ličnosti i pronađe zadovoljstvo u pokoravanju njegovoj volji.
O Caru i Galilejcu razgovarao sam sa pokojnim Ljubišom Rajićem, poznavaocem Ibzenovog dela i vrsnim prevodiocem sa norveškog jezika. Zamolio sam ga da razmotri mogućnosti prevođenje ove drame na srpski jezik. S punim poverenjem predložio je svog studenta Radoša Kosovića, koji je za nekoliko meseci uspešno završio prevod ove velike drame Henrika Ibzena. Zahvaljujući Akademskoj knjizi tekst drame po prvi put je pred srpskim čitaocem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
