Zbirka kratkih dramskih tekstova „Priče sa malog odmora“ koju je nedavno objavio Kreativni centar predstavljena je juče u UK Parobrod.
Knjiga je nastala kao deo projekta Programa promocije i afirmacije srpskog dramskog stvaralaštva za decu i mlade, kojim asocijacija ASSITEJ Srbija stvara i održava povoljnu klimu za nastanak nove dramske literature i podstiče mlade autore da pišu za najmlađe i mladu publiku. Namenjen je pre svega mladima ili deci u tinejdžerskom dobu, i njihovom odnosu prema pozorištu, budući da su oni zapostavljeni u domaćim teatrima i da se smatra da su nezainteresovani za dramsko stvaralaštvo.
Prema rečima Diane Kržanić Tepavac, programske direktorke projekta i predsednice ASSITEJ Srbija, organizatori programa nisu želeli da pretpostave šta bi jedan prosečan srpski tinejdžer zapravo voleo da vidi i čuje na sceni već su odlučili da to čuju od njih samih. Zato su, kako kaže, rešili da u dijalog s mladom publikom uđu mladi pisci. Tako su studenti, apsolventi ili odnedavno diplomirani dramaturzi Fakulteta dramskih umetnosti Filip Jokanović, Pavle Lazić, Milica Kostić, Irina Subakov, Mina Ćirić i Staša Petrović učestvovali u radionicama koje su vodile Maša Avramović, pedagoškinja i aktivistkinja za prava deteta, i Milena Bogavac, dramska spisateljica, koje su ih pripremile za rad u odeljenjima. Zatim su u saradnji sa dve osnovne škole – „Vladislav Ribnikar“ iz Beograda i „Bratstvo i jedinstvo“ iz Pančeva, počeli rad sa decom 6. i 7. razreda. Iz njihovog „druženja“ nastali su tekstovi, koje su mladi autori kasnije dorađivali sa mentorkom i dramskom spisateljicom Milenom Depolo, za mlade s temom iz školske svakodnevice, koji lako mogu da se postave i u školskim uslovima.
Urednica izdanja Anđelka Ružić kazala je da Kreativni centar često u razgovoru sa nastavnicima i profesorima čuje da postoji velika potražnja za dramskim tekstovima koji bi mogli da se izvode na školskim scenama. Na taj način stvara se i jedna nova scena – pozorište u školama, koja u većini zemlja sveta već odavno postoji.
– Priče su autentične. Istinite su u smislu da su životne i da su napisane jezikom generacije, njihovim žargonom, i da govore o događajima i temama koje su njima bitne – pojasnila je Milena Depolo. Ona je dodala da svi tekstovi imaju dva kraja, zbog čega je važno da se oni analiziraju unutar dramskih grupa ili odeljenja, što otvara mogućnost diskusije, pa i rešavanje sukoba unutar tih zajednica.
Mladi dramaturzi su kazali da su ih učenici osnovnih škola prihvatili kao svoje starije drugare, zbog čega su se otvorili u njihovim razgovorima. Priče školaraca postale su inspiracija za tekstove, a sve drame bave se onim što i njih najviše muči – da li su i dalje deca ili su odrasli.
Sanja Terić, profesorka srpskog jezika u školi „Vladislav Ribnikar“, kazala je da je uvek problem na koje predstave odvesti decu tog uzrasta. Ona je dodala da je još veća korist ovog projekta bila to što su učenici dobili mogućnost da igraju, zbog čega su na neki način postali i zvezde u svojim školama.
– Dramska igra je lekovita za decu. Nadam se da će uskoro ući u sve škole bilo kroz nastavu srpskog jezika ili kao nezavisna nastava. Deca se menjaju kroz taj proces, upoznaju sebe i svoje drugare – kazala je Terić.
Knjiga, koja treba učestvuje u pozitivnoj promeni percepcije pozorišta kod mlade publike, trebalo bi da dobije i svoje nastavke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
