Nakon izvođenja komada „Divlje meso“ (Goran Stefanovski/Dino Mustafić) Narodnog pozorišta Sarajevo, koju je publika 20. Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda ocenila sa 4,03, razvila se „živa“ rasprava tokom okruglog stola i to o nama i evropskim vrednostima.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Komad, koji modernim scenskim sredstvima, govori o našem vremenu – burnom susretu tradicije, oličene u raspadu porodice, i sistema koji nastaje, a koji je ilustrovan kapitalom i korporativnim vrednostima, što se dešava uoči rata, nastavljen je „drugim činom“ tokom rasprave za okruglim stolom, kada su glumci Josip Pejaković i Zijah Sokolović ponudili i lične stavove o tome gde je izlaz iz sadašnje mučne situacije – u čuvanju prošlosti ili u prihvatanju evrointegracijskih procesa.
Rekavši da mu „nije bilo teško da igra lik Dimitrija Andrejevića, čoveka koji dovodi u pitanje evropske vrednosti, jer je to i njegov privatni stav“, Josip Pejaković je poručio da nema potrebe da idemo u EU, jer će se ona raspasti pre nego što postanemo deo te zajednice.
– Mi smo svakodnevni svedoci susreta sa tom evropskom bagatelom – intelektualnom, moralnom i svakom drugom. Mi, koji smo čuvari našega identiteta, pa makar on bio naopak, pogrdan, primitivan i neobrazovan, vidimo, poput životinja, da njihove namere nisu onakve kakvim nam ih oni predstavljaju. I nije mi bilo teško da kažem ono što sam izrekao na njihov račun u predstavi, jer to mišljenje dele gotovo svi, osim političara koji nisu iskreni i javno lažu – govorio je Pejaković, čije stavove je aplauzom podržao deo prisutnih, dodavši da „nema potrebe da idemo u Evropu, jer smo mi njen deo“.
– Da je bilo sreće junačke, pre ovog poslednjeg i nepotrebnog rata, mi bismo bili favoriti u svim evropskom tendencijama. Imali smo teatar koji je bio ravnopravan sa engleskom teatrom, i to slobodno mogu da kažem jer sam bio deo te generacije… Svaki umetnik, koji zagovara ulazak u Evropu, kad mi u ovim okolnostima jedva sastavljamo kraj sa krajem, pre svega u egzistenciji, trebalo bi da se dobro zamisli – govorio je sarajevski glumac i dodao da je „Divlje meso“ prava evropska predstava, ali i dokaz da se predstava takvog kvaliteta može napraviti i ovde i to sa veoma malo novca.
Rasprava je kulminirala kada je glumac Zijah Sokolović, koji igra Klausa, Nemca koji simboliše novo vreme, evropske vrednosti i korporativni sistem i koji oštro kritikuje nesposobnost ljudi sa našeg prostora koji se menjaju, već žive u hroničnoj mazohističkoj patnji, uzvratio replikama iz predstave:
– Živite kretenizovano, hipnotisani, imate uši i oči, ali ih ne koristite. Ništa ne vidite i ništa ne čujete. To je rešenje koje nudi predstava – počnite da živite svoj život. Bilo koji zapad ima svoje „divlje meso“ i lik koji igram takođe ima svoje „divlje meso“, svoju patologiju. Ali, sredina koja ne razmišlja, koja nema osnovne elemente civilizacije, nego samo prošlost, ne može da se razvija. I meni, pa i liku koji igram, teško je kada vidim toliko ljudi koji žive u apsolutnoj patologiji. Dangubi se po kafanama, po kladionicama, a to je Goran Stefanovski napisao – čekate na otkrovenje, na čudo, živite malograđanski polusan, čekate kad će život, a život već prošao. To je poruka koja dolazi iz usta lika koji igram i u tome je cela priča. Mi možemo da govorimo o našem divljem mesu godinama, ali ako ga se ne odreknemo, stalno ćemo živeti u prošlosti i biće nas strah od svega – rekao je Sokolović, a potom dodao da je rešenje u tome da „otvorimo oči i da normalno živimo, pa u Evropi, takvoj kakva jeste“, jer, kako je rekao, „mladi ljudi moraju da imaju opciju za komunikaciju, kako bi pokušali da žive svoje živote“.
– Mi se ne pomičemo s mesta, stalno gledamo kroz guzicu u prošlost, ali tako ne može – poručio je Zijah Sokolović, čije je stavove, takođe aplauzom, podržao drugi deo prisutnih i potom najavio svoj ponovni dolazak u Užice za sedam dana, kada će igrati u predstavi „Demokratija“.
Prilagodljivost
– Moja prijateljica iz Zagreba radi u firmi čiji je vlasnik Nemac. Ona nema redovnu platu, kao radnici u Nemačkoj, niti je naučila da jede minhenske kobasice. Sa druge strane, on je naučio u Zagrebu da ne isplaćuje plate na vreme i da jede štrudle. Dakle, on se prilagodio nama, a ne mi njima – rekao je Mirvad Kurić, v. d. umetničkog direktora Drame NP Sarajevo.
Balans
– Mlade generacije danas ne znaju ni gde idu, ni čemu streme, ni kako će završiti. Naravno, ne treba moderne vrednosti skroz precrtati, ali ne smemo se odvojiti ni od tradicije, jer nam se ne piše dobro. Trebalo bi naći balans između te dve stvari – doprineo je raspravi mladi glumac Adi Hrustemović, koji u komadu tumači lik Stefana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
