Drugi integral „Vekovnika“ odnedavno je dostupan ljubiteljima stripa

Prilično me je brinulo šta me čeka iz korica trećeg i četvrtog albuma Vekovnika.

Prethodna dva, od stranice do stranice bili su ništa manje od dobrih, ništa više od genijalnih stripova, ali pesimista u meni, nesviknut na ideju da deveta umetnost na domaćem terenu ima snage da se probudi iz zimskog sna u koji je zapala još početkom neveselih 1990-ih, i dalje je nalazio razloga za sumnju.

Prvi deo serijala, Rekvijem, bavio se susretom i Bečkim avanturama dva najslučajnija moguća partnera – Marka Kraljevića, besmrtnog srpskog princa i Čena, istočnjačkog vampira.

Na kraju te priče, Marko je možda našao ono što je tražio, ali svakako ne na način na koji je to želeo, a Čen, pa on je našao… mapu koja pokazuje tačnu lokaciju Kraja Sveta.

Drugi album, Pasiji životi, umesto da donesu očekivani nastavak avantura besmrtnog dvojca, pružio je – priču o pripovedanju.

Ovo neočekivano poigravanje autora Vekovnika sa očekivanjima njegovih čitalaca, rizično do granica ludosti u momentu kad je serijal tek zanimljiva novotarija od koje je lako odustati i još lakše je zaboraviti, rezultiralo je jednim od najboljih stripova ikad napisanih i nacrtanih na prostorima Balkana.

Ali, kad su junaci na kraju Pasjih života napustili poprište svojih pripovesti, još uvek (mi) nije bilo sasvim jasno kakav su zapravo strip Vekovnici i gde su autori sa njim naumili da stignu.

Ništa lakše nego, godinama kasnije, napisati kako nije bilo razloga za strah.

Čitaoci koji su, poput mene, proveli proteklu deceniju prateći Vekovnike, to već odavno znaju.

Vi, koji ćete se tek u ovom izdanju upoznati sa Prahom i Pepelom, sad već slobodno možete da se rastanete sa autorom ovih redova i posvetite se čitanju stripova koji za njima slede.

A ono što sledi najbolje je od dva sveta.

U albumima iz ove knjige, koji nestrpljivo čekaju da im posvetite svoju pažnju, avanturistički duh i frenetična akcija karakteristični za Rekvijem udružili su snage sa snenim pripovedačkim tonom i neočekivanim preokretima iz Pasjih života kako bi kreirali priču koja će sva očekivanja spaliti do Praha i Pepela.

Ovo je ona prelomna tačka u istorijatu Vekovnika nakon koje više nije bilo nazad.

Nakon koje su ljubitelji devete umetnosti znali da su oni definitivno taj novi veliki domaći strip.

Nakon koje je njihov autor, Marko Stojanović, nedvosmisleno istakao kandidaturu za najznačajnijeg srpskog scenaristu 21. veka.

Nakon koje je broj crtača koji su svoj talenat i entuzijazam pridružili ovom neverovatnom poduhvatu postalo gotovo nemoguće utvrditi.

Nakon koje je broj albuma u serijalu o Vekovnicima dostigao dvocifren broj i nigde još nema nagoveštaja da je ovoj bajci blizu kraj.

Na početku trećeg albuma Vekovnika, kraljica Psoglavih šalje u progonstvo svog zapovednika Secigena i njegove najodanije ratnike, kažnjavajući ih tako za Markovo i Čenovo bekstvo.

Secigen ni ne razmatra mogućnost življenja u izgnanstvu. Jedini cilj koji pred sobom vide on i njegova grupa očajnika svodi se na pronalaženje dvojice begunaca.

A s njima i mape do Kraja Sveta koja je u stvari ono što stvarno interesuje njegovu suverenku.

Ono što bivši zapovednik psoglavih ne zna je koliko je gusta i neprobojna mreža spletki svih onih koji bi da se domognu narečene mape…

Jer, dok Secigenova kraljica žudi da je poseduje, njen sin Grošnik ima drugačije planove, planove koji će voditi do izdaje.

No Grošnik je samo početak – za nosiocima mape Evropom galopiraju i dva moćna vampira – Demijen, koji traga za Markom i Čenom zbog kavge, i Mercer, koga zanima osveta.

Osim njih, u potragu su umešani i obični ljudi, ukoliko bi se članovi tajanstvenog reda ubica zakletih na službu Bogu mogli nazvati običnim ljudima.

A sve njih prati i posmatra sveprisutna, svevideća – Vatra.

„Svako od nas na ovom svetu radi ono što mora. Samo poneki učine i nešto više od toga”.

Iza reči koje izgovara jedan od nesimpatičnijih protagonista Praha i Pepela krije se ključ za čitanje ovog diptiha.

Kako bi u životu dočekali završne strane ove priče, njeni junaci (i negativci) moraće da učine nešto više od pukog odmeravanja snaga sa onima koji drže dragocenu mapu ili žele da je se domognu.

To je tek ono što se mora.

Mnogo teži izazov, ali izazov bez čijeg prihvatanja neće biti moguće opstati, za svakog od njih predstavljaće odmeravanje snaga sa samim sobom.

Sa svojim žudnjama. Slabostima. Strahovima. Temperamentom. Tvrdoglavošću. Gresima. Demonima.

Tek kad pobeda u toj bici bude izvojevana, na jednom od mnogobrojnih bojnih polja na kojima se ova može voditi, ili čak na svima, tek tada se otvara prostor za nadu da neće završiti u Prahu i Pepelu.

I možda čak ni to neće biti dovoljno.

Možda će biti potrebno… nešto više i od toga, kako se njihova uloga u ovoj priči ne bi završila znatno pre njene završnice.

Sve to, i još mnogo više, dočaraće crtež izvanrednog Milorada Vicanovića Maze, potpomognut minijaturama Igora Jočevskog, Danijela Atanasova i Filipa Andronika.

Realistični stil veterana iz Laktaša pokazao se savršenom osnovom za dalju nadgradnju Stjanovićevog imaginarnog sveta.

Sveta koji je ispod Mazine olovke bljesnuo novim životom.

Bez želje da uvredim bilo koga od sjajnih umetnika koji su nastavili tamo gde je on stao nakon što je završio rad na četvrtom albumu Vekovnika, često pomišljam kako je šteta što Francuzi nisu koju godinu kasnije otkrili Mazu.

Sjajan scenarista. Odličan crtač. Obojica na vrhuncu svojih kreativnih mogućnosti.

I jedna od najvažnijih priča u istoriji domaćeg stripa, priča zbog koje su baš njih dvojica udružili snage kako bi je ispričali.

Zašto još uvek niste počeli da je čitate?

Drugi tom

Samostalno izdanje Marka Stojanovića, suizdavač leskovačko Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči Nikola Mitrović Kokan.

Naslovna strana Dejan Nenadov, kolor Bojan Kovačević.

Unutra su davno rasprodati 3. i 4. album Vekovnika.

Scenario za Vekovnike napisao je Marko Stojanović.

Crtež u Prahu potpisuje Milorad Vicanović Maza iz Bosne i Hercegovine, kolor Dejan Sedlan, uz dodatnu priču Igora Jovčevskog iz Makedonije sa kolorom Zorana Jovanovića.

Crtež u Pepelu potpisuju Maza i Daniel Atanasov iz Bugarske (kolor Ivan Šainović i Ozren Miždalo iz Crne Gore), uz dodatnu priču Filipa Andronika iz BiH i kolor Damjana Mihailova iz Makeodnije.