Društvo je mnogo nakaznije i strašnije od deformiteta čoveka koga ismeva: Premijera predstave „Čovek slon“ u režiji Kokana Mladenovića u BDP

Ovaj neobičan projekat, kako je na današnjoj konferenciji za novinare pored reditelja i pisca predstavilia glumačka ekipa – Ozren Grabarić, Jovo Maksić, Jana Milosavljević, Ivan Tomić, Slađana Vlajović, Aleksandar Jovanović, Milan Kolak, Ivana Nikolić, Ivan Zablaćanski i Bojana Stojković. Jednu od glavnih uloga igra Mirjana Karanović, ali ona nije bila prisutna,

Predstava se bavi se istraživanjem različitih pozicija društvene drugosti, odbačenosti, marginalizovanosti i osude pojedinaca.

Polazna tačka u razvoju projekta su dokumentarni podaci i spisi o slučaju Džozefa Merika poznatog kao Čovek slon. Ovaj medicinski fenomen, kako jer naglasio Kokan Mladenović, samo je okidač za bavljenje temom diskriminacije različitih medicinskih stanja od strane „zdravog“ društva.

Na koje sve načine nečiji izgled, poreklo, hormonalni status, bolest… utiču na poziciju koju ta osoba zauzima u društvu i na koji način društvo zlostavlja one koji se razlikuju od normirane većine – pitanja su kojima se autori bave u ovom projektu.

Podsećanja radi, Džozef Merik je živeo u viktorijansko doba 19. veka u Londonu, rođen je sa do tada neviđeno deformisanim telom zbog čega je nazvan Čovek slon, a njegovu istoriju bolesti, kao i onu životnu, ispisao je lekar Sir Frederik Trevis koji ga je iz cirkusa u kojem je nastupao doveo u bolnicu radi ispitivanja njegove bolesti.

Po ovoj priči reditelj Dejvid Linč snimio je biografski film o Meriku „Čovek slon“, koji je 1980. imao osam nominacija za Oskar, naslovnu ulogu igrao je Džon Hert, doktora Trevisa Entoni Hopkins, a ovo ostvarenje dobilo je antologijsko mesto u kiematografiji druge polovine 20. veka.

Hrvatski glumac Ozren Grabarić, koga ćemo posle uloga Mefista i vojnika Švejka, koje igra na sceni BDP, sada premijerno videti u naslovnoj ulozi, duhovito je komentarisao ovaj angažman.

– Ne znam zašto sam baš ja dobio ulogu Čoveka slona, to će nam Kokan objasniti, ali meni idu te uloge sa deformitetima – Ričard Treći, Kvazimodo, Sirano…, tako da je eto, došao i na red Čovek slon. Ali, mogu reći da mi je bilo vrlo inspirativno i uzbudljivo, sećam se filma Dejvida Linča koji sam gledao davno, ali je na mene ostavio jako snažan utisak. Tada sam prvi put i čuo za tu bolest i priču, i jako mi je bilo uzbudljivo da se to radi u pozorištu, iako su se već radile inscenacije u svetu. Na ovom našem prostoru mislim da sada prvi put radi ova priča, i kad mi je Kokan rekao za predstavu dao mi je divnu eksplikaciju o tome zašto je važno raditi je danas – rekao je Grabarić.

Kako je naglasio, bilo mu je vrlo inspirativno da promišlja o društvu u kojem živimo, društvu spektakla koje ne zanima šta je suština.

– Mediji nam plasiraju samo udarničke vesti, skandalozne i šokantne. Sve te površne stvari privlače pažnju ljudi, ali zapravo niko ne vidi suštinu. Tako je i sa Čovekom slonom. Svi ga posmatraju zbog njegovog medicinskog stanja, a nikoga ne zanima ko je taj čovek, šta ima u svojoj duši, ne interesuje ih njegova dobrota, niti pogled na svet. On ima potrebu da to sve kaže, ali društvo u kojem živi ne želi da sluša – istakao je jedan od najangažovanijih glumaca u regionu.

Prema rečima Dimitrija Kokanova, njegova saradnja sa Kokanom uvek se zasnovana na dijalogu i razmeni, i na nekoj inicalnoj ideji, i to se i sada desilo.

– Predstava „Čovek slon“ nije biografska priča o čoveku Džozefu Meriku, drame o njemu su već napisane i snimljeni su filmovi, a mi govorimo o tretmanu drugosti u savremenom društvu, o problemu bolesnih ljudi i nemanju razumevanja za njih, o neprihvatanja svega što je izvan standardnog, tako da je ova predstava na neki način naš odgovor o bolesti kao metafori u savremenom društvu, reprezentacija medicinskog stanja koje društvo ismeva. A poruka ove predstave je naša lična i kolektivna odgovornost, pitanje kako postupamo jedni prema drugima – objasnio je Kokanov.

Uz opasku da je u okolnostima u kojima smo mi doveli naše teatre sada gotovo nemoguće napraviti uzbudljiv i kreativan proces, Kokan Mladenović je zahvalio što im je u BDP omogućen takav rad, i što su imali lepe uslove da se zaigraju.

– Ne volim da počinjem da radim na gotovim materijalima, gotovim tekstovima, više me zanimaju teme. Imamo doktora Trevisa koji je napisao istoriju slulčaja Džozefa Merika, on ga je lečio, i to je bio osnovni materijal po kojem je Dejvid Linč snimio svoj kultni film, ali smo mi dobili jako uzbudljiv tekst Dimitrija Kokanova koji to stavlja u kontekst našeg vremena koje ima jako mnogo ativizma. On prosto detektuje raznolike probleme našeg doba i problem njihove reprezentacije u našem pozorištu – naveo je Mladenović.

– Naša centralna tema od svega toga ponuđenog je da problem deformiteta jednog čoveka zapravo postaje priča o deformitetu jednog društva. To društvo je mnogo nakaznije i strašnije od onoga kako oni njega doživljavaju. Čovek slon, osim fizičke raznolikosti poseduje mnogo više ljudskih vrednosti od društva koje ga ismeva. Dobili smo dobru temu i tekst sa aktivizmom za detektovanje različitih problema, i mislim da je radom na ovoj predstavi dostignuto sve što smatram dobrim pozorištem.

Verujem da smo kroz to putovanje omogućili nekim budućim gledaocima sve ono što volim u pozorištu – lepu emocuju, estetiku, angažovanost i dobro zaokružene karaktere likova, i sve su glumačke uloge već sad, po meni, jako lepo zaokružene – istakao je Kokan Mladenović.

U autorskoj ekipi predstave su i scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Aleksandra Pecić Mladenović, kompozitorka Irena Popović Dragović, za scenski pokret bio je zadužen Andreja Kulešević, a za scenski govor Dejan Sredojević.
Reprize premijere „Čoveka slona“ zakazane su 26, 28, 29, 30. i 31. maja.