„Zabranjeni“ kolumnisti čitaju na Dorćol placu: Vera Papić za Danas uoči 18. Festivala kratkih priča Kikinda Short u Beogradu

Dakle, svi oni učesnici koji su trebali da nastupe 29. juna na istom mestu da se nije desila zabrana javnog okupljanja zbog otkazivanja festivala „Mirdita, dobar dan“, pa je otkazan i beogradski deo Kikinda shorta.

Podsetimo, nakon zabrane održavanja prve večeri 18. Festivala Kratke priče u prostoru biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi 28. juna, učesnici festivala i publika su na alternativnoj lokaciji održali program, ali se potom ova književna fešta suočila sa problemom održavanja druge večeri čitanja koja je trebala da se desi u beogradskom Dorćol Platz-u 29. juna.

Tada, nije došlo do zabrane festivalskog čitanja niti bilo koje festivalska aktivnosti, nego javnog okupljanja u samom prostoru (Dorćol Platz-a) zbog zabrane i otkazivanja festivala „Mirdita, dobar dan“.

Osamnaesti Kikinda short festival je tako tu, u stvari bio „kolateralna šteta“ o čemu je Danas pre skoro pola godine pisao.

Podsetimo i da je do zabrane prve večeri 18. Festivala kratke priče Kikinda short došlo tako što se neposredno pred početak ove književe smotre pred kikindskom Narodnom bibliotekom pojavio tadašnji, a sada bivši gradonačelnik Nikola Lukač rekavši da ne dozvoljava da se unese ozvučenje „jer se u biblioteci ne održava ništa“.

Književnica, kolumnistkinja i učesnica 18. Festivala kratke priče Kikinnda short Mirjana Đurđević rekla je tada za Danas da je gradonačelnik kazao da on nema ništa protiv organizatora nego protiv gostiju jer ne može da dopusti da u njegovom gradu govore ljudi koji ne poštuju Kikindu, njegovu državu i predsednika.

Vera Papić iz organizacije Festivala kratke priče Kikinda short, skoro pola godine kasnije objašnjava za Danas da su sada našli termin u Dorćol Platz-u, za sutra, u subotu, u 20 sati a da je ona u međuvremenu pokušavala na sve moguće načine da od lokalnih vlasti dobije zabranu u pisanoj formi, jer joj je onomad, tako i obećano .

– Telefonirala sam, slala sam mejlove, odlazila sam u Skupštinu grada, slala sam zahteve, koji su zvanični i koji su predati na pisarnicu. Tražila sam da mi se u pisanoj formi uruči zabrana, međutim, apsolutno ništa – kaže Vera Papić.

Prema njenim rečima, pošto i dalje ne poseduje dokument koji je tražila, da nema svedoka koji su naišli na zaključana vrata biblioteke sve to kao da se nije desilo.

– Ne bi me začudilo da kažu kako sam ja to sve izmislila jer ja nemam nikakav dokaz o zabrani – skreće pažnju Vera Papić.

Na pitanje da li sa ovom vremenskom distancom od pola godine kad je bilo zabranjeno prvo veče 18. Festivala kratke priče primećuje da se kada je reč o statusu kulture nešto ovde promenilo , odvraća, uz malu digresiju, da se situacija u tom smislu „relativno menja“

– Evo, u ponedeljak je u Kikindi prvi put uručena nagrada „Jovan Popović“ i bila je tu predstavnica te naše lokalne samouprave Grada koja je zadužena za finansije. Da ste nju slušali, mislili biste ne da kultura u ovoj zemlji cveta, nego da smo po značaju ulaganja u kulturu prava velesila – objašnjava Papić.

Upitana zna li možda kako premostiti taj jaz između deluzija i onoga što u stvari živimo kaže da odgovor na to pitanje ne zna.

– Jedino da se mi koji smo još uvek puni entuzijazma trudimo da te svoje ideje i projekte guramo i da koliko toliko taj jaz popunimo. Zbog toga što naprosto ljudi žele kvalitetne programe i da u njima učestvuju ali mnogo toga zavisi i od ponude. Ako im ne ponudite nešto što je vredno onda neće za to ni imati interesovanja – napominje sagovornica Danasa.

Što se tiče slogana Festivala, koji glasi „Drž se kratkih“ Vera kaže da je 18. izdanje, na neki način, izuzetak jer je posvećen kolumni.

– Kolumna je isto kratka forma, nije baš čisto književna ali se prepliće sa kratkom pričom. Ovo je festival kratke priče i dosad su uvek bili samo autori kratkih priča i čuju se samo kratke priče na festivalu. Kada smo još počinjali sa festivalom bila je ideja da se kratka forma nekako izvuče iz senke jer je naprosto zapostavljena . Čini mi se da sada, u tom smislu ima pomaka i da sada izdavačke kuće ne objavljuju samo romane koji su im izuzetno bitni nego da ima i nešto više izdavača koji objavljuju i kratke priče. A kada se pogleda kako se danas živi, kratka priča mnogo više odgovara savremenom čitaocu koji nema toliko vremena da odvoji za čitanje romana – zaključuje Vera Papić.