Duboka dramatika rata i vrhunci umetnosti

Isto toliko fotografija službenih fotografa srpske vojske, dopisnika i foto amatera, ali i slikarki, dobrovoljnih bolničarki, kao i dela drugih umetnika učesnika u ratu, bilo u svojstvu vojnih obveznika ili dobrovoljaca.

Reč je o velikom projektu, iza kojeg stoji ogroman trud, rekao je juče na konferenciji za novinare akademik Dušan Otašević i zahvalio se Ministarstvu kulture i gradskim vlastima koje su podržale ovu zahtevnu izložbu. Ona je nastala u partnerstvu s Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i, kako je juče istaknuto, prevazilazi okvire muzejske izložbe budući da ima širi sociološki kontekst. Žana Gvozdenović, kustoskinja MSUB i autorka projekta, istakla je da je cilj izložbe bio da se prikaže kontradiktornost srpskog slikarstva.

– Dosad se smatralo da je srpski impresionizam, o kojem se najviše govorilo kad se predstavljala ova tema, sastavljen iz nekoliko protagonista i na tome se insistiralo… Htela sam da pokažem da je to zapravo bila jedna velika scena u kojoj su postojali i drugi stilovi i umetnici. Ovde ih je predstavljeno 30 a da smo imali prostora mogli bismo da popunimo još jedan ove veličine a da ne zapadnemo u zamku i predstavimo samo ona dela koja su ilustrativna ili propagandistička.

Gvozdenovićeva je ukazala da kontradiktornost postoji i u tome što su autori čija su dela predstavljena, „u trenutku katastrofe, kataklizme, očajanja – bosi, gladni, u stanju nepojamnom za današnje uslove uspeli da prevaziđu taj jad, sačuvaju čovečnost i posvete se najvećim vrednostima podigavši svoje slikarstvo do vrhunca umetnosti.“

– Naravno, vrhovni štab srpske vojske je vrlo inteligentno postupio kada je pri svom fotografskom odeljenju osnovao i slikarski atelje u Solunu – konstatovala je Gvozdenović dodajući da fotografije koje su izložene imaju ne samo dokumentarnu nego i umetničku vrednost.

Ovim značajnim segmentom izložbe se bavila Milena Marjanović, istoričarka umetnosti i dugogodišnja novinarka Blica, koja je istakla da je najintrigantniji momenat za nju bio učešće stranaca kao fotografa u Prvom svetskom ratu. Tako je došla do fotografije Katarine Katarina Šturceneger, Švajcarkinje, bolničarke iz bogate kuće koja je imala svoj fotoaparat, fotografije kompletne istorijsko-etnografske sekcije na čelu sa Jovanom Cvijićem, koja je branila jugoslovenske interese na konferenciji mira u Parizu 1919, koju je snimio francuski fotograf Andre Taponije. Gledano po godini nastanka, ona je ukazala na prvu fotografiju koju je snimio nepoznat autor dan pošto je Austrija objavila rat Srbiji 29. jula 1914.

– Sve je isto, kao i onda, na šetalištu koje mi danas zovemo Savsko šetalište. Tu su i dve topole, jedino nema žive ograde koja je sada kamena.

Marjanović je skrenula pažnju i na, kako je rekla, „jezivu fotografiju“ snimljenu 1916. Autor je Arijel Verdžis, a na fotografiji majka nosi lobanju svoga sina ukrašenu nevenom. Prema rečima Marjanovićeve, pomenuto bilje se prema etnološkim spisima koristilo za kićenje mladoženje i zbog toga se ova fotografija može iščitati i u tom kontekstu.

– Ključna fotografija cele izložbe kojom počinje i moj tekst u katalogu je ona na kojoj je snimljen Kralj Petar kako na volovskim kolima napušta teritoriju stare Srbije. I reditelj DŽon Ford je rekao – kada bi jedna fotografija mogla da se pretvori u film ona bi zaista sve ispričala – zaključila je Milena Marjanović.

U sklopu postavke je i knjiga albuma fotografija koje snimio rektor beogradskog univerziteta Đorđe Stanojević kada je bombardovan Beogradski univerzitet. Rektor je bio francuski đak i u Parizu je imao dobre kontakte pa je tamo i štampao knjigu na francuskom jeziku. U njoj su objavljene fotografije nastradalog Rektorata, biblioteke, slika, laboratorije, instrumenata.

Žana Gvozdenović je ukazala da je polovina dela restaurirano i na tome se zahvalila konzervatorkama koje su spasile ogroman opus naše baštine od propadanja. „Slike su sada sinule u punom sjaju, vide se svaki potez četkice“, kazala je Gvozdenovićeva i dodala: „Istakla bih najmanju sliku u postavci ‘Mrtva straža’ Mališe Glišića iz zbirke Muzeja u Smederevskoj Palanci, koje je beskrajno monumentalno delo u minijaturnom formatu.“ Ona je pohvalila i dizajnere izložbe Nenada Markovića i Andreja NJežića

– Dizajneri su pokazali da su sposobni da na savremen način predstave istorijsku temu koja je možda mlađim generacijama daleka, da je aktuelizuju i iznesu ideju cele izložbe a to je duboka dramatičnost. Jedino dobar dizajn to može da uradi – konstatovala je Žana Gvozdenović.

Izložba će biti dostupna publici do 4. aprila a tokom njenog trajanja biće organizovana stručna vođenja.

Institucije

Na izložbi su predstavljena dela iz više muzejskih i dokumentacijskih zbirki, kao što su Muzej savremene umetnosti, Vojni muzej, Muzej grada Beograda, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Galerija Matice srpske Novi Sad, Narodni muzej Šabac i Narodni muzej u Beogradu, i ekskluzivno – Kraljevski ratni muzej u Londonu (Imperial War Museum London) i Umetnički muzej u Milvokiju (Milwaukee Art Museum).

Umetnici

Postavka u Galeriji SANU obuhvata dela: Nadežde Petrović, Koste Miličevića, Mališe Glišića, Milana Milovanovića, Miloša Golubovića, Vladimira Becića, Vase Eškićevića, Vase Pomorišca, Paška Vučetića, Živorada Nastasijevića, Natalije Cvetković, Mihaila Milovanovića, Veljka Stanojevića, Dragomira Glišića i dr. Takođe, biće predstavljene i autorske fotografije Vladimira Becića, Miloja Igrutinov ića, Riste Šukovića, Riste Marjanovića, Stanislava Krakova, Đorđa Stanojevića, Andre Popovića, Dragoljuba Pavlovića, Jovana Lovčevića, kao i stranaca: snimci Katarine Šturceneger, Arčibalda Rajsa, Samsona Černova, Arijela Verdžisa, Andre Taponijea. Neki od njih su u dvostrukom svojstvu: i slikari i fotografi.