Dugalić o odluci RTS da ukine TV teatar: Bolest u kojoj organizam sam sebe izjeda

– Zvuči zapanjujuće da nekom padne na pamet, naročito u ovakvim vremenima, u opštem rasulu svega vrednog, da se od efemerne umetnosti kakvo je pozorište, koje bude, prođe i zaboravi se, ukine mogućnost da ostane jedini mogući dokument o tome šta se i kako stvaralo. Reč je o donkihotovskom pregalaštvu da pozorište uopšte opstaje, a obustaviti da u arhivi ostane zabeležno kako su nekad značajna imena stvarala, zaista mi deluje kao neka autoimuna bolest, kada organizam više ne poznaje sopstveno telo i onda počne samo sebe da izjeda – ističe Dugalić.

TV teatar je za 55 godina ovekovečio skoro 300 pozorišnih predstava a poslednja koja je snimljena je „Carstvo mraka“ u režiiji Igora Vuka Torbice u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kamere RTS su je zabeležile 26. decembra 2022, a tri dana kasnije na sednici Upravnog odbora usvojen je finansijski plan po kojem je za snimanje pozorišnih predstava namenjeno 30.000 evra, čak 10 hiljada više nego prošle godine.

Međutim, kako je za „Novosti“ rekao Marko Novaković, odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS, snimanja predstava više neće biti jer je u fokusu kvalitetan serijski program koji „okuplja najveći broj gledalaca što je veoma važan segment funkcionisanja RTS poslednjih godina“.

– Ne znam da li ljudi stvarno nemaju svest o značaju kulture, artefakta, traga, dokumenta, o beleženju svega toga, kada imaju ovakve ideje. Javni servis po tom pitanju ne bi smeo da ima takve teme na dnevnom redu jer neke stvari ne mogu da se mere isplativošću, brojem gledalaca, šerovima… Sve ono što je postalo prisilni kriterijum ovog vremena ne može da se meri sa nečim što se proteže mnogo dalje od našeg postojanja, nešto što treba i mi da ostavimo potomcima koji će jednog dana moći da vide kako smo mi to postojali i živeli – objašnjava Nebojša Dugalić.

Poznati glumac naglašava da se pred takvim arhivskim materijalom čovek oseća kao pred otkrićem zlatne žice u rudniku.

– Nedavno sam gledao arhivski snimak „Jegora Buličova“, čuvenu predstavu u režiji Mate Miloševića u izvođenju ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I da neko nije shvatao njenu važnost i zabeležio je, mi danas ne bismo znali kako su ta velika imena glumila, kakvi su tragovi koje su ostavili, kakav je to bio prenos vatre, opstanka onog najboljeg u jednom narodu, a to je njegovo stvaralaštvo. Na kraju se sve svede na to, ili su ljudi rušitelji ili su stvaraoci, nema između.

Na odluku RTS da ukine TV teatar reagovala je i ministarka kulture Maja Gojković koja je u pismu adresiranom na rukovodstvo RTS-a i njegov Upravni odbor, ukazala da je pozorišna građa koja se na ovaj način čuva od zaborava važan materijal i za naučni i istraživački rad u oblasti istorije pozorišne umetnosti. Članovi UO RTS Predrag Azdejković i Muharem Bazdulj kao i Branislav Klanšček, predsednik ovog tela, rekli su za Nova.rs da su bili su zatečeni ovom odlukom jer su odobrili sredstva za snimanje pozorišnih predstava. Obratili su se Programskom savetu RTS-a koji je zaključio da treba da se nastavi s tradicijom TV teatra. Šta, posle svega, čeka rukovodstvo RTS?