Duhovita priča o neobičnoj i nemogućoj ljubavi, koja je ipak moguća: Večeras premijera „Pigmaliona“ u režiji Đurđije Tešić, produkcije Pozorišta „Boško Buha“

Novu produkcju Pozorišta „Boško Buha“, Šoovu dramu koja je više od jednog veka među najpopularnijim i najizvođenijim u svetu, videćemo u prevodu Borivoja Nedića i dramatizaciji Milene Depolo.

Glavni junak „Pigmaliona“ je profesor fonetike Higins, koji će za opkladu pokušati da nauči prodavačicu cveća Elizu Dulitl da pravilno govori engleski jezik.

Tokom tog učenja, Higins se zaljubljuje u siromašnu Elizu koju je u međuvremenu transformisao u elegantnu damu vrednom pokazivanja britanskoj eliti, a filmska verzija ove priče, My Fair Lady („Moja lepa gospođice“), sa Odri Hepbern u naslovnoj ulozi i Reksom Harisonom, u režiji Džrdža Cukora, 1964. godine osvojila je osam Oskara.

Kao profesora Higinsa videćemo Nemanju Oliverića, Elizu Dultl igra Anja Pavićević, a u glumačkoj ekipi su i Elizabeta Đorevska, Marko Janjić, Zoran Cvijanović, Andrijana Oliverić, Lena Bogdanović, Milica Sužnjević, Relja Janković…

Kako je najavljujući premijeru „Pigmaliona“ izjavila Đurđija Tešić, Bernard Šo je bio neobična ličnost, i vrlo naklonjen humoru.

– Zanimljivo je što je novčani deo Nobelove nagrade prebacio u fond za onog ko može da reformiše engleski jezik, kako je to Vuk Karadžić uradio sa našim. To govori o njegovom idealizmu, bio je socijalista i veliki poštovalac žena, muški feminista.

Glavna promena u ovom čuvenom komadu, kako je istakla Đurđija Tešić, je njen kraj.

– Uradili smo hepiend. Kod Šoa mnogo volim, između ostalog, kako je odgovorio na večito pitanje ljubavi između muškarca i žene. A ova predstava je priča o neobičnoj i nemogućoj ljubavi. Danas nismo naivni u smislu, udati se i živeti srećno do kraja života, ali važan je i dalje odnos u kojem pored ljubavi, postoji poštovanje i razumevanje između muškarca i žene.

I to je Šo hteo da nam kaže. Kao i to, da je mnogo više potrebno od društvene pozicije i lepih manira da bi čovek bio čovek. Mislim da smo napravili pravu, nežnu pozorišnu predstavu – izjavila je Đurđija Tešić.

Glumac Nemanja Oliverić smatra da je danas pitanje ko je uopšte profesor fonetike, šta je ona i čemu služi.

– I to je negde bila glavna okupacija čime smo se bavili na početku stvaranja ovog komada, Zapravo, da taj svet fonetike i sve profesore oživimo u našoj svakodnevici i nečemu što nam je potrebno.

Fonetika je nauka koja nam pomaže da sve ono što nastane u našoj glavi, sve misli i naše želje i naša htenja i naše potrebe, pretočimo reči, oživimo ih. Zato mislim da je to jedna od najvažnijih nauka koju čovečanstvo ima.

Fonetikaje nastala davno, kako je podsetio Oliverić, i zato je za glavnog junaka ona važna da može da promeni svako biće.

– On se stavio u ulogu Boga i to nije moguće u meri koju želi. Ali, u našoj predstavi, pošto se uključuje srce, fonetika više nema moć. Uradili smo dramu koja ima elemente komedije.

Anja Pavićević koju ćemo videti kao Elizu Dulitl, izjavila je da je njena junaknjija veoma pametna i hrabra devojka sa ulice, koja želi da promeni svoj život, i radi na sebi.

– Najteže i najzanimljivije mi je bio rad na tom pogrešnom govoru koji ispravlja profesor Higins. Videćemo reakciju publike, bilo je teško ali je duhovito. I bilo je lepo videti njen razvoj i kako dođe do svog cilja i postaje ravnopravna sa svojim profesorom – istakla je Pavićević.

Scenografiju potpisuje Zoran Petrov, kostime Zora Mojsilović, scenski pokret Damjan Kecojević, scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović, muziku kompozitor Vladimir Pejković.

Reprize premijere „Pigmaliona“ zakazane su 15. i 27. novembra.