Dušan Kovačević o Jagošu Markoviću: Čudo od dara koje se pojavljuje retko, povremeno i ostaje zauvek kao simbol umetnosti

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, kao i mnogi velikani, Kovačević se oprostio od voljenog reditelja.

Da je sve što smo ovih dana videli, pročitali izgovorili o radu Jagoša Markovića samo deo velikog dara jednog od najznačajnijih pozorišnih režisera, primetio je Kovačević.

Akademik je istakao da je Marković u svom renesnasnom hodu bio i dramaturg i scenograf, kostimograf, muzički urednik, lektor, glumac.

– Jednom rečju – Jagoševo ime je sinonim za pozorište, čudo od dara koje se pojavljuje retko, povremeno i ostaje zauvek kao simbol umetnosti – kazao je.

Kovačević je zaključio da je Jagoš Marković stao u neveliki broj najznačajnijih pozorišnih režisera prošlog i ovog veka.

– Kada mi je prijatelj iz Crne Gore javio da nas je Jagoš napustio, a vesti o tome nigde nije bilo, bio sam skoro siguran da je reč o nekom nesporazumu. To se desilo nekome sa sličnim imenom. Nije moguće, razgovarali smo pre nekoliko dana o radu na novoj zanimljivoj priči krajem godine. Smejali smo se pričajući o mukotrpnom životu nesrećnih turista i mogućnosti da ih preselimo sa sunca pod svetlost reflektora. Razgovor smo završili dogovorom da se vidimo krajem ovog meseca, „kad se vratim u Beograd“ rekao je. I ja ću verovatno verovati i čekati kazao je Dušan Kovačević i dodao:

– Možda je sve ovo što se sada događa samo još jedna velika pozorišna izluzija, prijatelju moj.