foto: Exit Promo/fotoJoš uvek se prepričava sve ono što se dešavalo na prethodnom Exit-u, a već postoje prva imena za njegovo novo izdanje, 2023. godine. Razlog više da popričamo sa osnivačem najvećeg novosadskog i srpskog festivala, malo o prethodnoj godini, ali i onome šta nas čeka sledećeg leta.
S obzirom da je decembar mesec, logično je da svi pričamo o stvarima koje su nam obeležile prethodnih 12. Još logičnije je da se u priču sa organizatorom eventa koji okuplja svakog leta više desetina hiljada ljudi tako i upustimo. Ipak, on je priču o lepim stvarima i uspesima iz 2022. okrenuo prvo iz lične perspektive.
– Najbolje je prvo na ličnom nivou, to što mi ćerka dolazi, posle dva mala bandita, to je definitivno na broju jedan. Što se „Exita“ tiče, uspeh je što smo nastavili tu fenomenalnu priču gde smo bili prvi veliki festival u Evropi posle pandemije. Održali smo identitet „Exita“, doveli smo Kalvina Harisa, jedno od tih velikih današnjih imena, sa A-liste izvođača, čiji koncert je bilo nemoguće ekonomski organizovati dok on nije prihavtio manju cifru, ali sa druge strane tu je bio i Nik Kejv, umetnik i rok pesnik za sve generacije, i to pokazuje multidimenzionalni karakter „Exita“. Istakao bih ipak i „Pachamama binu“, gde smo izdvojili nešto što tek dolazi, a to je takozvana „conscious“ ili „medicine music“. Možemo to podvesti i pod „world music“, ali ovo je malo uža definicija. Tu samo doveli vodeće muzičare iz tog pravca i to ćemo gajiti u narednim godinama. Hoćemo da pored muzike i pored zabave u skladu sa identitom festivala, a to je da muzika šalje pozitivnu poruku, uzdižemo energiju, i da sve ovo nije samo „lets get wasted“ žurka, već da pomaže lični rast svakog čoveka koji dođe.“
Pored silnih uspeha, uvek se postavlja pitanje i da li je nešto propušteno, da li se žali za nečim što se pikiralo da se uradi baš za ovu godinu?
„Uvek toga ima. Sad već sa ovim iskustvom sam naučio da sve što se dešava, dešava se sa razlogom. Jedna od stvari koje žalim je što sva snaga uvek ode na organizaciju festivala. Radeći sa našim stranim partnerima, često umem da kažem da je raditi Exit u ovim uslovima kao uzgajati pšenicu u Sahari. Sva energija ode na to, ali čini mi se da sad imamo snage da podržimo dodatno domaću scenu i da radimo na ukrupnjavnaju preduslova da se desi izvoz domaće muzike napolje. Sa ovogodišnjim uspehom Konstrakte, mogućnsoti su još uvek veće. Imamo i u elektronskoj muzici veliki uspeh. Momak iz Novog sada koji je trenutno drugi lejbl u celom svetu na svetu, „Space motion“, tako da želja je da uspemo u guranju svih njih.“
Posle „State of Exit“, kao i „Exit Revolution“, na red je došao „Exit Universe“. Upitali smo Kovačevića šta se krije iza ovog naslova?
„Tema je da svi mi živimo u ovom „Matriksu“ u kom su nas naučili da se bojimo svega, da se brinemo oko svega, da živimo jedan repetativan život. Današnja konferencija je bila u ponedeljak, pa eto, drago mi je da će nekim ljudima biti malo drugačiji ponedeljak. „Exit Universe“ je pokušaj da izađemo i da razbijemo taj repetativan organizam i to je ono što se uvek dešava na festivalu, da svi uđemo u istu dimenziju i da smo svi zajedno u energiji sa izvođačima i jedni sa drugima. Glavno pitanje je sad kako preliti tu energija na celu godinu sa ta četiri dana.“ ispričao nam je osnivač „Exita“, a onda je dodao još jednu stvar:
„Ovaj slogan, „where the brightest star is you“, još od postanka religije pa do danas kad je to muzička industrija nasledila, kada su muzičke zvezde apsoultno idealizovane, da bi prosto pučanstvo bilo konzument koji daje novac. Mi hoćemo to da obrnemo i da kažemo da muzičke zvezde bez publike nisu ništa. I da smo ravnopravni svu u svemu. I to je isto jedna klasična „mental health“ poruka, da ljudima vratimo samopuzdanje i da kažemo da su oni glavne zvezde i glavni glumci ovog filma.
Sa velikim uspehom uvek dolaze i kritike, kako pozitivne tako i negativne. Nekada nam se čini da ti odjeci i komentari ne dolaze do njih, a nekada da baš samo i njih slušaju, pa smo se zapitali šta je od toga istina.
„I jedno i drugo. Pošto „Exit“ postoiji sad već jako dugo i mnogo generacije ga posećuju i volele bi da ga posećuju. Ljudi su jako strastveni prema nama i onda ljudi imaju različita očekivanja koja se ne poklapaju i sad kad bi mi slušali samo jedan pravac ne bismo mogli da funkcionišemo, zato smo ponosni što smo multižanrovski. A trudimo se da zadovoljnimo sve urbane muzičke pravce i generacije. Zato je tu i Kalvin Haris i Kejv, i sad ako nekome nije bliska neka muzika, vi možete da odete na neku drugu binu. Tri su dominantna muzička pravac na „Exitu“, elektronska muzika, hip hop i gitare i nekad nečeg ima viša, nekad manje. Poslednja decenija je svakako videla pad gitarskog zvuka, ali mi smo to uspeli da održimo sa bendovima poput „The Killers“, „The Cure“, „Motorhead“. Niz vrlo značajnih bendova, plus uvek je tu i „Explosive“. Ove godine imamo „comeback gitara“, „Viagra Boys“ su predstavnici toga, ali ima i drugih bendove i biće ih još. Metal muzika je ostala vrlo otporna na generacijske promene, tako da nam je vrlo važan naš Explosive stage kao i povremeni nastupi bendovi takvog zvuka na glavnoj bini.
„Exit“ je prvo dete i verovatno ga svi u organizacije najviše vole, ali zapitali smo se na kraju, s obzirom na rađanje mnogih festivala u regionu, da li postoji šansa i mogućnost da neki festival nekad nadmaši novsadski?
„Volimo „Sea dance“ u Crnoj Gori. Prvo dete van Srbije iz crnogorske afere (smeh). „Sea Star“ ima jako posebno mesto, jer je jedini ozbiljni kulturno-turistički most sa Hrvatskom. Jedan od retkih naših brendova tamo, i to je vrlo važno i voljeno od Umaga. Posebno mi je inspirativan „Ada Divine Awakening“ koji radimo na Adi Bojani, i koji je više „retreat“ nego festival ali koji pomera granice, gde je glavna tema lični rast i lični razvoj. To mi je bilo posebno inspiritavino, jer posle Exita dobijamo komentare „ovo mi je bio najbolji provod u životu“, a posle „Ada Divane“ dobijamo komentare „ovo mi je promenilo život“. To je ozbiljan projekat koji razvijamo u drugim delovim sveta i to je nešto što tek dolazi.“ ispričao nam je Dušan Kovačević i na kraju se dotakao još jedne emotvine situacije sa jednog od Exitovih festivala sa Balkana:
„Posebno je bilo emotivno kad smo u Bosni otvarali „Festival 84“. Nije bilo snega, kao ni pred Olimpijadu u Sarajevu, a onda isto kao 1984. sneg je pao noć pred početak svega. Imali smo Bojana Križaja koji je nosio Exitovu zastavu, a plamen smo upalili originalnim plamenom koji je doneo direktor Olimpijskog muzeja iz Sarajeva. Tu su bili ljudi i iz Federacije, iz Republike Srpske i ljudi su i plakali, i sve je bio jedan poseban emotivni egzitovski momenat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
