Dušan Kovačević za Danas: Napadi na glumce su veliki znak nemoći i kukavičluka, napadnite nekog ko državi nije vratio nelegalno oružje posle dve masovne tragedije

Nezapamćene uvrede i besprizorna haranga na glumce koji podržavaju proteste „Srbija protiv nasilja“, od agresivne verbalne forme iz skupštinskih klupa prelivaju se u otvorene pretnje putem društvenih mreža.

Najnovije u nizu, sa Instagrama anonimnih profila, u kojima se ozbiljno preti deci glumaca Tamare Dragičević i Petra Benčine, i u kojima se jasno „upozorava“ da se prati kretanje njihove porodice, uznemirilo je građansku javnost, posebno zbog toga što policija na njihov poziv o ovim pretnjama nije reagovala.

Glumački par koji je trenutno jedan od najangažovanijih na beogradskim pozorišnim scenama dobija javnu podršku svojih kolega, a protiv pretnji koje im stižu zvanično su se oglasili matična kuća Tamare Dragičević, Atelje 212 i upravnik Novica Antić, kao i Jugoslovensko dramsko pozorište.

Da li bi i ostale pozorišne kuće morale javno da reaguju na skandal kakav se ne pamti u našoj istoriji i koji bi, kako izgleda, vrlo brzo mogao da preraste u pravu tragediju, za Danas govore upravnici pozorišta u Beogradu.

Prema rečima Dušana Kovačevića, Zvezdara teatar na čijem je čelu već je javno osudio napade i uvrede upućene glumcima, kako izjavama onih koji igraju na toj sceni, tako i čitanjem proglasa Udruženja dramskih umetnika Srbije pre početka svake predstave, a on smatra da i sve pozorišne kuće treba da se oglase svojom osudom, i veruje da će to učiniti.

– Duga je istorija napada na glumce, od zabrana da se sahranjuju na grobljima do likvidacija tokom i posle ratova. Naši napadi na glumce su veliki znak nemoći i kukavičluka, napadnite vi nekoga ko državi još nije vratio nelegalno oružje posle dve masovne tragedije koje su nam se dogodile pre samo mesec i po dana – ističe Kovačević.

– „Oružje“ glumca su samo reč i govor, a kao za najveći civilizacijski domet demokratije borili smo se za slobodu govora na sceni i u životu. Kome ta sloboda smeta ima ozbiljnih problema sa sopstvenim životom. To je, jednostavno, nedopustivo – napadi na glumce i ljude koji se bave umetnošću, zbog slobode govora, poražavajući su za svako društvo – smatra Kovačević, podsećajući da ta agresivnost nije „izum“ našeg doba.

– Ta priča o glumcima stara je od kako se glumac pojavio na sceni u antičkom vremenu, i nije ništa novo, ali je začuđujuće da se događa danas. I verovatno je uvek bilo začuđujuće, jer ovo danas će za izvesno vreme već biti daleka prošlost. Sudbina glumaca, i ne samo njih, nego uopšte ljudi koji se bave umetnošću, uvek je bila pod posebnom „pažnjom“, i od njih se kroz dugu istoriju zahtevala velika „lojalnost“ – ko nije bio uz vlast u bilo kom istorijskom periodu bio je „problematičan“ čovek, tako da je ta priča o zabrani, cenzuri, teroru nad umetnicima oduvek bila i velika inspiracija za umetnička dela. Ovo što se danas događa kod nas civilizacijski nas vraća unazad, nedopustivo je, i slobodno mogu reći da vlast koja to čini radi u korist sopstvene štete – smatra Dušan Kovačević.

Naš najvažniji savremeni dramski pisac, za knjigu o deset ljudi s kojima je proveo život, koju priprema, ispisao je, kako navodi, veliku priču o Bori Todoroviću.

– I to je jedna duga priča o glumcu, istorija glume 20. veka, negde od Borinog rođenja tridesetih godina, do njegovog odlaska pre deset godina. Osamdeset pet godina istorije glume, pozorišta, filma, televizije, prijateljstva, rada sa Borom, koji je jedan od tih ljudi koje sam izdvojio, s kojima sam sarađivao, viđao se, družio. To je posveta Bori Todoroviću kao čoveku, i Bori Todoroviću kao glumcu, tako da sam ja odrastao uz glumce, i sa glumcima, i oni sa mnom. Glumci su, jednostavno rečeno, moja familija, i sve ovo što se sada događa jako me uznemirava. Najlakše je napasti glumce, i kao što sam rekao, napadnite nekog ko državi nije vratio nelegalno oružje – ističe Dušan Kovačević.