Dušan Pavlić: Dobri urednici u sebi čuvaju malu iskru deteta

Tema su „Stilske igre“ – dvotomska istoimena višestruko nagrađivana knjiga ovog izdavača u kojoj su pisac Simeon Marinković i Dušan Pavlić kao ilustrator otvorili bezgranično carstvo mašte i duha baveći se književnim i ilustratorskim varijacijama na temu narodne basne o lisici i gavranu. „Stilske igre“ dobile su nagrade: „Neven“, Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije na 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, Politikinog zabavnika, sajmova knjiga u Novom Sadu i Banjaluci.

– Obe knjige „Stilskih igara“ rađene su na specifičan način. Retko sam do sada u radu imao toliko slobode. Jednostavno, autor mi je predao tekst s mnogo poverenja. Imao sam sreće, pa sam ilustracije mogao da započnem i završim bez velikog opterećenja. Možda je samo u tome tajna. Moje kolege iz Kreativnog centra i sam autor toliko su bili oduševljeni rezultatom da su me stalno nagovarali da na kraju napravimo izložbu. Poslušao sam ih. Ove knjige smo pravili s posebnom pažnjom. Bilo bi divno kada bismo veće projekte uvek završavali na takav način – izložbama ilustracija iz knjiga – kaže u razgovoru za Danas Dušan Pavlić.

* Postoji li još nešto što bi u slici moglo da se „kaže“ o lisici i gavranu i da li biste na ovakav način voleli da se bavite i nekim drugim basnama i pričama?

– Mislim da su crtačke i piščeve ideje neiscrpne. Što dublje uranjamo u neko delo, ilustracije sigurno postaju sve zanimljivije. Doduše, ne znam kuda bi nas to odvelo. Morali bismo da probamo. Ali, osećam da bi se dobila zanimljivija knjiga. Simeon Marinković i ja već dugo radimo zajedno, sarađivali smo na velikom broju dečjih knjiga i udžbenika, ali nam je ovo bila prilika da se oprobamo u nečem sasvim novom i neobičnom. Bilo bi divno kada bismo opet mogli da radimo nešto ovako inspirativno.

* Kako tekst – poezija, priča, roman – „pronalazi“ svog ilustratora?

– Sami autori i urednici jednostavno osete to kom ilustratoru treba prepustiti rad na tekstu na osnovu toga što poznaju ilustratorov senzibilitet i njegov dotadašnji rad na knjigama. Zaista sam imao sreće što su neki tekstovi došli do mene u pravo vreme. To tempiranje snage i inspiracije veoma je važno – da se ilustracije u knjizi lako započnu i rad sigurno dovede do kraja.

* Kakav treba da bude odnos teksta i ilustracije da bi nastala ta magija slike i reči spojenih u celinu?

– Odnos neprestanog dopunjavanja… Kada kažemo „dobra knjiga“, to treba da bude spoj dobrog teksta i lepo likovno uređene knjige, sa ilustracijama koje odgovaraju njenom tonu. Ilustracija ima tu moć da pojača svaki tekst… Loša oprema može i da upropasti knjigu i da je učini odbojnom.

* Šta čini dobru ilustraciju i da li su knjige za decu za autora zahtevnije od drugih?

– Danas je ilustracija za decu toliko široka u likovnom izrazu da je to predivno. Dete će uvek i bez greške odabrati dobru ilustraciju. Roditelji će pre pogrešiti nego dete. Važno je jednostavno pronaći i spojiti odgovarajući ilustratorov senzibilitet s budućom dečjom knjigom. Dobri urednici to umeju, jer u sebi čuvaju malu iskru deteta.

* Koliko je za ilustratora važna saradnja s piscem i postoje li autori koji vam posebno „leže“?

– S vremenom se pisac i ilustrator jednostavno pronađu. Pisac na kraju zamišlja buduće ilustracije određenog ilustratora već dok piše. Simeon Marinković i ja zaista se dopunjujemo. Uglavnom crtam po stihovima i tekstovima, a nekad on piše na osnovu mojih predloženih ilustracija. Uvek mi više odgovaraju pisci čiji me tekst tako inspiriše da lako mogu da pronađem mesta za svoje detalje.

* Šta je to što pokreće vašu maštu i ruku?

– Na prvom mestu – dobar tekst, dobra priča, energija samog pisca. Ako je tekst dovoljno maštovit, ilustracije vidite čim počnete da čitate.

* Ilustrator ili crtač – da li postoji razlika?

– Možda je razlika samo u tome koliko se ko predaje u poslu. Svako će na kraju iscrtati knjigu i na neki je način ukrasiti. Ali, pravi ilustratori mogu u knjigu da udahnu i svoju dušu.

* Imate li uzore i čiji rad posebno cenite?

– Dok sam bio klinac, uzor mi je bio Dušan Petričić s knjigama „Još nam samo ale fale“ i „Nevidljiva ptica“. Na mene su s godinama uticali svi moji prijatelji i kolege s kojima sam sarađivao. Za sve nas ovde Bob Živković je bio velika inspiracija. On je ovde održao ilustraciju u najgorim vremenima.

* Šta je za vas značio rad u Politikinom Zabavniku, zahvaljujući kojem su mnoge generacije upoznale svet „s druge strane ogledala“?

– Kada sam na „Zlatnom peru“ davnih devedesetih dobio Nagradu Politikinog Zabavnika, nisam znao da će to promeniti moj život. Nakon toga sam sve manje dizajnirao, a sve više ilustrovao. Ilustrovanje u Politikinom Zabavniku bilo je najbolja praksa koju sam tada mogao dobiti. Uz to, ostvario mi se dečački san. To je mogao da bude i kraj. U stvari – bio je tek početak.

* Možete li nešto više da kažete o saradnji sa Zoranom Penevskim na veb stripu „Isidor i neljudska bića?

– Sa Zoranom Penevskim otpočeo sam saradnju još devedesetih u strip-ediciji „Grafička zavera“. On je večiti krivac za to što se s vremena na vreme nađem u vodama stripa. Pre Isidora na Fejsbuku smo nekoliko godina objavljivali „Knjiške moljce“. Ta kratka forma imala je odlične komentare i na kraju su Moljci izašli u dva strip albuma System Comicsa. Rad na Isidoru u stvari je rezultat naše dugogodišnje želje da radimo zajedno nešto što će nas obojicu zabavljati. To je simbioza dva kreativca i zaljubljenika u oblačiće. Verujem da ćemo mu se opet vratiti. Trenutno smo prekinuli sa Isidorom i pripremamo table dečjeg stripa za izdavača u Hrvatskoj.

* Imajući u vidu Vaše iskustvo, da li je moguće porediti odnos izdavača prema ilustraciji knjiga kod nas, u Srbiji, na prostoru bivše Jugoslavije i u svetu?

– Nažalost, nije moguće. Razlike su isuviše velike. Da bi se te razlike smanjile, mora se više ulagati u kulturu, više raditi s decom. I tako decenijama da bi se nešto promenilo nabolje. Kulturna saradnja u regionu bila bi idealna za podizanje nivoa izdanja knjiga, strip albuma, dečjih slikovnica. Mi u Kreativnom centru pravimo male korake u tom pravcu.

* Šta mislite o strip verzijama naučnih i akademskih radova? Kod nas je nedavno objavljena grafička novela Nika Suzenisa „Odravnjivanje“, prva odbranjena doktorska disertacija u stripu.

– Fenomenalno! Divan eksperiment. Verujem da će takvih radova u budućnosti biti sve više.

* Da li svaki ilustrator pre ili kasnije postane i karikaturista?

– Definitivno! Već sam to probao, a dobio sam i neke nagrade u Italiji i Belgiji. S vremenom ću se sigurno tome vratiti.

Tribina o ilustrovanju knjiga za decu

Povodom Pavlićeve izložbe za koju je odabrano više od 60 ilustracija velikog formata iz knjiga „Stilske igre“, 30. marta u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, biće organizovana tribina „Značaj ilustracija u knjigama za decu“, na kojoj bi zajedno s Pavlićem trebalo da učestvuju njegove kolege ilustratori Dobrosav Bob Živković i Boris Kuzmanović, pisac, strip scenarista i kritičar Pavle Zelić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Mirjana Živković, direktor Kreativnog centra LJiljana Marinković. Izložbu prati katalog sa autorskim tekstovima Dunje Trutin, Marka Stojanovića, Pavla Zelića, Borisa Kuzmanovića, Ivice Rorića i Simeona Marinkovića o Pavlićevoj „poeziji u slici“.