Zahvaljujući Istorijskom arhivu Negotin, Negotinci će biti u prilici da pogledaju zanimljivu izložbu „120. godišnjica Teslinog tornja i laboratorije na Long Ajlendu“ čiji su autori Vladimir Jelenkovića i Zoran Jovanović Jus i prisustvuju promociji drugog izdanja knjige „Đorđe Stanojević – biografija jednog naučnika“ autora Nenada Vojinovića. Izložba je u Galeriji „Eliksir fondacije“ u kojoj će u četrvrtak 28. jula u 19. časova biti predstavljena i knjiga posvećena Đorđu Stanojeviću.
Nikola Tesla večita je inspiracija za mnoge stvaraoce u različitim oblastima, a Vladimira Jelenkovića i Zorana Jovanovića posebno je inspirisao Teslin toranj i laboratorija na Long Ajlendu kojima su posvetili interesantnu izložbu.
Nikola Tesla (1856-1943) je do 1900. godine već bio smatran najistaknutijim inženjerom elektrotehnike, koji je zasenio svet svojim izumima i trijumfom nad Tomasom Edisonom u „ratu struja“.
U to vreme je započeo svoj najambiciozniji projekat – toranj na imanju Vonderklif, na Long Ajlendu, udaljenom na oko 110 kilometara od Njujorka.
– Izrađen u periodu od 1901 -1902. godine objekat je zasnovan na još jednoj Teslinoj revolucionarnoj ideji. Tesla je planirao da koristi toranj da bi postigao ono što je naučna zajednica tada smatrala nemogućim: globalni sistem bežičnih komunikacija. Toranj bi bio prototip sistema koji može da emituje muziku, vesti, izveštaje sa berze, da obezbedi vojne komunikacije, čak i da šalje slike širom sveta, koristeći samo zemlju kao provodnik. Bio je to neverovatni vizionarski pokušaj stvaranja telekomunikacione infrastrukture slične onoj što nam danas nudi Internet – kazali su nam u Istorijskom arhivu Negotin koji je organizator izložbe.
Na otvaranju, zakazano je za četvrtak, 28. jul, govoriće jedan od njenih autora, Vladimir Jelenković inače dugogodišnji direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
U Galeriji Eliksir fondacije u Negotinu istovremeno biće upriličena i promocija drugog izdanja knjige „Đorđe Stanojević – biografija jednog naučnika“, autora Nenada Vojinovića.
Кnjiga govori o Negotincu, profesoru Đorđu Stanojeviću, pioniru elektrifikacije Srbije, fizičaru, astronomu i graditelju prvih srpskih elektrana, koje je podizao na rekama po uzoru na svog savremenika i prijatelja Nikolu Teslu.
Autor, Nenad Vojinović objašnjava da je osnovna težnja ovog rada da ličnost Đorđa Stanojevića sagledamo u širem kontekstu zbivanja vezanih za oblast njegovog rada i interesovanja u državnom, vojnom, privrednom i naučnom miljeu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.