Dve briselske izložbe

Oto Diks, Raul Hausman, Maks Bekman, Ernst Ludvig Kirhner, Georg Šolc, Kazimir Maljevič, Aleksandar Rodčenko i mnogi drugi ukazuju na transformacije u umetničkim pravcima koji se rađaju u Berlinu u punom jeku socijalnih nemira, političkih previranja i tehnoloških napredaka posle Prvog svetskog rata. Taj period je veoma plodan; u njemu je sve moguće i perspektive su otvorene, ali se kroz mnoga dela nazire senka onoga što tek predstoji.

Na izložbi su predstavljene četiri glavne teme: avangarda urbane sredine i rata, revolucija i utopija i Berlin kao mit i kriza. Svaka tema je bogato ilustrovana slikama, karikaturama, fotografijama, kolažima, video-instalacijama, kao i elementima arhitekture. Sve ovo je savršeno ukomponovano, što posetiocu verno dočarava koliko je ta faza bila kreativna, a često imamo utisak da su tih tridesetak godina koje razdvajaju dva Svetska rata bile samo pauza između dva strašna perioda u istoriji. Oseća se isto tako koliko je Berlin bio otvoren grad za sve umetničke pravce i za mnoge umetnike koji su tu dolazili iz Francuske, Belgije i drugih zemalja, pa tako izložba počinje sa platnima Šagala, Klea, Kandinskog…

U sklopu izložbe se organizuju i radionice, debate, predavanja, a naročito je interesantan filozofski kabare, mesto na kome se organizuju razni susreti i umetnička dešavanja u duhu berlinske atmosfere između dva rata.

Beyond Klimt

Povodom trećeg predsedavanja Austrije Savetom Evropske Unije i stogodišnjice osnivanja Republike Austrije, briselski BOZAR, do 20. januara 2019. predstavlja dela velikih majstora centralne Evrope u periodu od 1914. do 1938. godine. Ova izložba je plod saradnje između briselskog Palea de Bozar i bečkog Belvederea.

Na izložbi je predstavljeno preko osamdeset umetnika među kojima su: Gustav Klimt, Oskar Kokoška, Koloman Mozer, Egon Šile, Alfons Muha, Laslo Mohali-Nađ, František Kupka, Alfred Kubin…

Ove godine se isto tako obeležava i stogodišnjica smrti slavnih austrijskih slikara Gustava Klimta, Egona Šilea, Kolomana Mozera i Otoa Vagnera. Svi oni su bili vodeće ličnosti u osnivanju bečke secesije i obeležili su period pod nazivom Belle Epoque. NJihov nestanak se smatra krajem jednog značajnog razdoblja u umetnosti.

Suprotno onome što bi se moglo zaključiti iz naslova, ova izložba nije posvećena Klimtu. Osnovna ideja je da se publici pokaže kako su on i njegovi sledbenici uticali na sledeću generaciju umetnika, i kako su se kasnije razvili nadrealizam, ekspresionizam, neorealizam, konstruktivizam i Bauhaus. Ova nova generacija je razvila veze širom sveta komunicirajući preko specijalizovanih časopisa i kružoka, prekoračujući nove političke granice. Nažalost, ovaj elan na internacionalnom planu je naglo prekinut izbijanjem Drugog svetskog rata, a nacisti su uništili veliki broj dela ovih umetnika.

Vrhunac izložbe je virtuelna instalacija umetnika Frederika Bejkera pod nazivom Klimt’s Magic Garden. Ovde se posetilac, uz pomoć posebne opreme, tokom pet minuta potpuno utapa u trodimenzionalni svet inspirisan mozaikom, koji je Klimt ostvario za palatu Stokle u Briselu.