Olimpijske igre su oduvek bile motor i cilj inovacija. O 50-godišnjem jubileju održavanja Olimpijskih igara 1972. Pinakoteka Moderne je početkom jula upriličila dvodelnu izložbu – jednu o arhitekturi i jednu o dizajnu ovih igara pod svojim svodovima. U Arhitektonskom muzeju: ”Olimpijski grad Minhen”, a u Novoj zbirci (Neue Sammlung) odnosno muzeju za dizajn: ”Dizajn za Olimpiju”.
Kako su se Olimpijske igre ’72. u Minhenu odrazile na arhitekturu i dizajn?
Ovo pitanje je srž dveju izložbi u Pinakoteci Moderne.
”Die Neue Sammlung – The Design Museum” izlaže do 3. oktobra „Dizajn za Olimpiju“ sportske rekvizite, maskote, medalje, plakete i još mnogo drugih artefakata, koji su u proteklim decenijama osmišljeni za olimpijska i paraolimpijska takmičenja.
”Olimpijski grad Minhen” u Arhitektonskom muzeju prikazuje razvoj grada u predvečerje igara pre 50 godina, ono što i mu i danas daje pečat.
Ova izložba će biti otvorena do 8. januara 2023.
Internacionalni olimpijski komitet je 26. aprila 1966. proglasio bavarski glavni grad Minhen za mesto održavanja Olimpijskih letnjih igara 1972.
Na površini od 280 hektara, četiri kilometra od centra grada udaljenoj, zvanoj ”Obervizenfeld”, nastale su, u harmoniji između prirode i arhitekture, olimpijski sportski objekti, jedna smela i dinamična konstrukcija šatre/čadora od stakla sa olimpijskim selom u susedstvu.
Još početkom 1960-ih godina Minhen se rapidno urbanistički razvijao.
Izgradnjom središnjeg pojasa, podzemne železnice (metroa) i mreže tramvaja, izgrađen je kapilarni sistem saobraćaja bavarske metropole i njenog okruženja.
Arhitektura za Olimpiju
Odluka Internacionalnog olimpijskog komiteta je bila dodatni moćni impuls.
Da bi se distancirala od Olimpijade u Berlinu 1936. i zloupotrebe u propagandističke svrhe od strane nacionalsocijalističkog režima, trebalo je da ”Minhen 72” budu ”vedre igre” koje će kao takve ući u istoriju.
Ali zbog atentata od 5. septembra 1972. koji je završen nasilnom smrću izraelskih sportista-talaca, pala je tamna senka i na ove olimpijske igre.
Olimpijska arhitektonska zdanja koje su projektovali Beniš & partner, Fraj Oto, Ginter Gžimek i Hajnle, Višer i partner bili su izvanredno arhitektonsko rešenje koje je posleratnoj Nemačkoj donelo međunarodno priznanje, kao i vizuelna rešenja (piktogrami) koje je koncipirao Otl Ajher sa svojim timom dizajnera, koja do danas imaju paradigmatični karakter.
Planiranje izgradnje je teklo shodno potrebama igara.
Od olimpijskog sela za muškarce je nastalo moderno stambeno naselje, a od olimpijskog sela za žene je nastalo moderno studentsko naselje.
Centar za medije – radio i televiziju – preobražen je u centar za univerzitetski sport Tehničkog univerziteta u Minhenu, a centar za štampu jednim delom u stambeni, a drugim delom u komercijalni prostor.
Sve zelene površine su od tada postale meka za amatere i profesionalne sportiste, kao i idealno mesto rekreacije – odmora i razonode za sve žitelje Minhena.
Na izložbi su predstavljeni filmovi, fotografije i dokumentacija o javnom konkursu za izgradnju olimpijskog kompleksa u Minhenu iz 1967. kao i tematski modeli (makete) izgradnje grada i ”Olimpije u zelenom” sa staklenim čadorom i modernim sportskim zdanjima, vizuelnim ključem i dizajnom koji su naišli na divljenje čitavog sveta.
Ovu izložbu prati i dokumentacija o onovremenoj kritici Olimpijskih igara u vezi sa eklatantnim nedostatkom stambenog prostora i sve vidljivijom džentrifikacijom te urbane četvrti.
Dizajn za Olimpiju
”Die Neue Sammlung – The Design Museum” postavlja u svoj fokus razvoj dizajna za Olimpijske i Paraolimpijske igre.
Kao najveći sportski događaji sveta Olimpijske igre su agens inovacija, veli se u najavi za ovu izložbu o dizajnu.
Uprkos njenoj prvorodnoj ideji mirnodopskog, nepolitičkog razumevanja među narodima, sportska takmičenja su često postajala sredstvo političkih i društvenih poruka.
Tako se tu mogu videti bokserske rukavice iz 1924, istorijski plakati, jedna invalidska kolica ili posebne šamije (marame) za sportistkinje muslimanske veroispovesti.
Olimpijske igre nisu samo poprište takmičenja među sportistima, već i među proizvođačima sportskih rekvizita koji se utrkuju da opreme sportiste i sportistkinje svojim proizvodima i daju im svoj dominantni marketinški i vizuelni pečat.
Paralelni program prati ovu izložbu u saradnji sa fakultetom za dizajn u Minhenu koja je čitav semestar posvetila interaktivnom veb-sajtu i kratkim filmovima koji se odnose na ovaj istorijski sportski događaj.
Taj prateći program je plod kooperacije sa DOK.fest München, Minhenskim narodnim univerzitetom i više sponzora među kojima su Ernst fon Simens fondacija, ljubitelji Pinakoteke Moderne, Allianz, da spomenemo samo neke od njih.
Kuratori izložbe su Karoline Fuks i Ksenija Riman-Tiroler.
Katalog za ovu izložbu je objavljen kod Koenig Books.
Ovom dvodelnom izložbom se Pinakoteka Moderne sa ponosom, pomalo i patosom, ali najvećma dokumentarnom akribijom, predstavlja fascinirajući omaž XX Olimpijadi novog vremena koji će trajno ući u anale internacionalnog sporta ali nažalost i internacionalnog terorizma.
Olimpijske igre u Minhenu 1972. su ujedno bile polazna tačka za pogled unatrag i pogled unapred.
Napredak igra veliku ulogu u političkoj agendi, ekološkoj održivosti i socijalnoj inkluziji.
Ovakvim fokusom na Olimpijske igre i njihov istorijski razvoj, postavlja Neue Sammlung jedan važan akcenat u političkom i društvenom diskursu o Olimpijskim igrama u jubilarnoj 2022. godini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
