Dve Pikasove slike na jednom platnu

Još 1989. infracrvenim zracima otkriveno je da ispod sumornog dela iz plavog perioda ovog umetnika postoji još jedna započeta slika na kojoj je muškarac sa brkovima i nečim što se pretpostavljalo da je šivaća mašina. Zbog toga se dugo verovalo da je tajanstveni muškarac zapravo Pikasov krojač koji mu je tih sušnih godina, kada je Pikaso imao finansijskih problema, nesebično pomagao.

Nakon nedavnog restauratorskog poduhvata, ipak, otkrivene su jasnije konture skrivene slike, duge tri četvrtine platna. Čuveno delo dospelo je u Gugenhajmov muzej zahvaljujući nemačkom dileru umetninama koji je 1952. posudio Muzeju savremene umetnosti u Parizu, ali koje je umalo bilo ukradeno. Lopov nije uspeo da je odnese, ali ju je značajno oštetio u pokušaju da platno iseče sa rama. Tek, proces reparacije otkrio je nove detalje, jedva vidljive golim okom, ali dovoljne da stručnjacima ukaže na Pikasove karakteristične poteze.

Kako bi dobili jasniju sliku, konzervatori su se udružili sa naučnicima vašingtonske Nacionalne umetničke galerije i uz pomoć dva tipa infracrvenih kamera, uspeli da reprodukuju detaljnije i jasnije slike. Prvi put oblik muškarčevih očiju i brkova bili su vidljivi, kao i kosa i crvena kravata. Umesto šivaće mašine, stručnjaci su se sada dvoumili, da li je pred njima postolje za skulpturu ili čak štafelaj. Pomislili su čak i da je u pitanju autoportret, ali Pikaso u tom periodu nije nosio brkove, a i figura ne podseća na njega. Iskrslo je i pitanje, da li je to Pikasovo delo, ili je platno pozajmljeno od nekog prijatelja umetnika, ali ubrzo je utvrđeno da je ipak Pablo Pikaso autor i ovog skrivenog dela.

Najzad, došlo se do pretpostavke da je u pitanju Mateu Fernandez de Soto, vajar i brat Anhela Fernandeza de Sota, dendija čiji je portret Pikaso naslikao 1903. Ipak, kustoskinje Gugenhajm muzeja bliže su uverenju da je u pitanju Rikard Kanals, drugi umetnik, ali i Pikasov suparnik.