Dve priče o ženama – jednoj Almodovarovoj i drugoj koju igra čuvena Sonja Braga

„Risk“ je, kaže ona, „definitivno povezan sa „Citizen-four“. Na čudan način, on je bio i njegova prethodnica. Ima toliko sličnosti i eha između dva projekta – DŽulijan je, kreirajući Vikiliks, shvatio da će internet promeniti globalnu sliku – osnažiti države i građane i na novi način osnažiti i novinarstvo“. I dok se njen riski „Risk“ očekuje sa nestrpljenjem, da pogledamo šta se u salama za projekciju dešavalo juče.

I da ne znate koji ćete film gledati, već od same špice biste prepoznali velikog španskog majstora. Almodovarov rukopis i kolorit je toliko osobit i jedinstven da ne ostavlja prostora nikakvoj nedoumici. Moglo bi se reći da on ne ume da napravi loš film. Pitanje je samo – koliko dobar? NJegov poslednji film „DŽulijeta“ je snažna psihološka drama, sa vrlo dobrim scenarijem, koji na momente čak deluje i preterano bogato, kao da bi se od njega moglo napraviti nekoliko priča. I kao i u svim svojim delima, on i u ovom istražuje ono što najbolje zna – dušu žene i majke. U ovom slučaju DŽulijete, sredovečne žene, koju će jedan nenadani susret navesti da krene da piše svojoj kćerki, koju nije videla godinama, o svojim sećanjima, tajnama i greškama. U toj kompleksnoj, intrigantnoj, bolnoj priči, u kojoj su piste sačinjene od flash-backova, otkrićemo život glavne heroine, koja kao da je bila marginalizovana iz svog sopstvenog života. Za „DŽulijetu“ se može reći da je istovremeno „almodovarovska“ i sasvim različita od njegovih prethodnih filmova. Mirnija, tiša, odmerenija. Hladnija. Bez ludila i vatrometa emocija, ali majstorski napravljena. Kao i uvek, Almodovarova vizuelna paleta je bogata i zadivljujuća. Kao i njegov kolorit. Sa dve divne glumice Ema Suarez i Adriana Uguarte, koje igraju mladu i staru DŽulijetu, španski reditelj nas vodi na uzbudljivo, misteriozno i emocionalno putovanje.

A šta nam je doneo veliki kanski debi jednog od najtalentovanijih brazilskih reditelja – Klebera Mendonca Filha? Film „Aquarius“, u kome daje portret jedne šezdesetpetogodišnje žene – muzičkog kritičara u penziji, udovice i majke troje dece. Ova otresita, inteligentna, temperamentna, zanimljiva i lepa žena živi sama, družeći se sa svojim pločama, knjigama i uspomenama, na drugom spratu ljupke, male kuće, na samoj obali mora. Međutim, budući da je tu planirana gradnja moderne kule, ona je izložena pritiscima građevinskog promotera da proda stan i napusti kuću, u kojoj živi već nekoliko decenija. Što ona sa indignacijom odbija i uporno i hrabro pokušava da odoli svim pritiscima kojima je izložena. Sa ovim filmom, podeljenim u tri dela, Kleber Mendonca Filho postavlja pitanja kontradikcija i dubokih mutacija brazilskog savremenog društva, koje se nalazi u procepu između prošlosti koja ga opterećuje i želje za promenom. Iako na prvi pogled deluje kao konvencionalna drama, to je duhovito, uzbudljivo, nepredvidljivo i zanosno delo, zahvaljujući, pre svega, neverovatnoj Sonji Braga, koja je oličenje duha, energije, smelosti i topline. I koja vas svojom magnetskom privlačnošću i šarmom naprosto drži prikovanim za stolicu. Za razliku od pres-projekcije, koja je prošla mirno i bez ikakvih naznaka protesta, na zvaničnoj premijeri filma „Aquarius“ cela ekipa filma je stigla sa transparentima i porukama – na kojima je pisalo „Zaustavite državni udar u Brazilu“; „Brazil nije demokratija“ i „Mi ćemo pružiti otpor“, što je publika propratila aplauzom i podrškom.

Slavni filipinski sineasta Briljante Mendoza nas sa svojom kamerom i storijom vodi u najsiromašnije kvartove Manile i daje portret jedne šestočlane porodice koja jedva sastavlja kraj s krajem, držeći jednu malu prodavnicu začina i đakonija. Roditelji, Nestor i Rosa, se, da bi došli do neke dodatne pare, upuštaju u sitnu trgovinu drogom. Međutim, njihov život se menja od trenutka kada bivaju uhvaćeni u zamku i kada im njihova deca priskaču u pomoć… Mendozin film pre liči na dokumentarno delo nego na igrani film. To je tako pošten, istinit, uverljiv, mučan, autentičan i snažan zapis o jadu koji neki nazivaju i životom, da je to skoro neizdrživo gledati. O siromaštvu i korupciji u društvu u kome samo najbezdušniji mogu da opstanu. O društvu u kome sirotinja nema opcija, i u kome je moral luksuz privilegovanih! Glasan, bučan, mučan i mračan film o borbi za preživljavanje. I to do sledećeg dana.