Foto; Birgit Hupfeld„Sirano de Beržerak“ je komad Edmonda Rostana, koji je praizveden 1897. u Parizu. Sirano je spisatelj, naučnik, soldat, majstor u mačevanju koji rado stupa u duele i slobodan duh.
On je bio velikodušan, sastavljao je osećajna pisma i vređao mnoge svoje prijatelje na najgrublji način, delio je svoju poslednju paru sa siromašnima, ali je, priča se, zajedno sa svojim bratom poharao svoga bolesnog oca na samrtničkoj postelji.
A kada je i sam osiromašio, odbijao je milostinju.
Ko je zapravo bio istinski Sirano?
Rođen je 6. marta 1619. u Parizu, a umro je 28. jula 1655. u Sannois, Val d’Oise.
Siranov otac je bio sudski činovnik. On se 1612. oženio sa Esperans Balanže, koja je poticala iz građanskog staleža.
Siranov otac se pak protivpravno služio plemićkim predikatima zbog čega je bio optužen.
Sirano je bio najpre učenik seoskog sveštenika, docnije je vaspitanje nastavio na Collège de Beauvais, da bi na kraju u Collège de Clermont susreo komediografa Molijera.
Važio za slobodnog građanina a oni se nisu osećali obaveznim pred tradicionalnim moralnim i društvenim normama.
Uočljiva je odsutnost žena u Siranovom životu. Ljubav prema rođaci Magdeleine Robineau (u komadu je Rostan naziva Roksana) je okrilatila autorovu fantaziju.
Siranova ljubavna pisma su kružila u literarnim krugovima Pariza i bila su opšte poznata. Za Siranovu rezervisanost prema ženama postoje tri hipotetična objašnjenja.
Najpre da je bolovao od sifilisa. Lekar koji ga je lečio je bio specijalist za tu oblast medicine i radio je kao hirurg.
Sirano je možda imao genitalne ozlede, budući da je njegov život bio ispunjen fizičkim borbama.
Treća teorija govori o tome da je Sirano možda bio homoseksualno orijentisan. Jedan od njegovih najbližih prijatelja je bio homoseksualac.
Siranov život su ispunjavali poznati ljudi iz sveta vojske, umetnosti, nauke, filozofije i sveštenstva.
Iako je izgubio interesovanje da bude profesionalni vojnik, on je rado učestvovao u dvoboju mačevanjem, a bio je bio učenik čuvenog majstora u mačevanju.
Dvojica autora Antonio Latella i Federico Bellini su obradili tekst komada Edmonda Rostana.
Od 50 dramatis personae u originalnom tekstu komada „Sirano de Beržerak“ je radikalno sužen i izdubljen, te je knjiga pala ”na dva slova” – na dva lica na sceni bez rekvizita.
Autori ove adaptacije koja je premijerno izvedena 24. septembra u Marštalu, jednoj od pozornica Rezidencteatra u Minhenu, proslavljaju usamljenost.
Komad je sav u duelu dvojice protagonista izuzetno – virtuoznih klovnova Vinsenta Glandera i Florijana fon Mantojfela.
U ovoj inscenaciji nedostaje čak i Roksana, jer je sve fokusirano na refleksiju o tome šta je zapravo gluma.
Gde postoji u ovom društvu prostor u kome se sme slobodno delovati sa ili bez nosa po kome je Sirano poznat?
Reč je o odnosu umetnosti i moći i nemogućnosti da se prava ljubav pronađe. Ovde postoji samo jedna ljubav koja je u iznalaženju reči.
Reč je pak samo igračka prepredenosti i sa istinom ima malo veze.
Sirano pretvara binu u politički prostor i mesto borbe u kome reči postaju oružje, jer u slobodnom prostoru bine verbalni nasrtaji su tirade protiv svega i svakoga, ”bilo u rimi ili prozi”, kao što to veli Federiko Belini, jedan od autora ove adaptacije.
Ekstremni primer režijskog teatra u izvođenju dvojice virtuoznih glumaca čija igra iziskuje najviši respekt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
